ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА ЗДРАВЉЕ

Korona + prolećni umor – ubitačna kombinacija: Poslušajte savet Dr Stefanović, mnogo će vam pomoći!

Najniži nivo hormona meri se sredinom marta, a depoi će se napuniti posle mnogo sunčanih dana.

Ovog proleća od hroničnog umora, karakterističnog za ovo doba godine, pored onih kod kojih je ovo stanje izazvano otopljavanjem i naglim promenama vremena, pate i osobe koje su preležale kovid 19

Pacijenti, posebno sa kardiovaskularnim bolestima, žale se na iznenadne padove krvnog pritiska, osećaj težine u nogama i povećanu potrebu za spavanjem. Lekari kažu da ove tegobe obično prođu za dve nedelje, a izuzetak su oni koji su nedavno preležali infekciju virusom korona, jer kod njih iscrpljenost usled virusne infekcije, udružena sa prolećnim umorom, može da traje i duže od dva meseca.

Doktorka Ivana Stefanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda kaže da se prolećni umor javlja iz više razloga:

– Nestabilno vreme sa vrlo niskim jutarnjim i visokim dnevnim temperaturama, gde razlika bude i više od 20 stepeni, dovodi do različitih procesa: od noćnog skupljanja krvnih sudova i skoka krvnog pritiska do dnevnog širenja krvnih sudova na periferiji i pada pritiska. To deluje šokantno na ljudski organizam, jer on zahteva više dana da bi se prilagodio ovakvim promenama vremenskih prilika.

Hladno jutro, topao dan
Srce se na toploti širi, i da bi obavljao svoju funkciju u održavanju krvnog pritiska, radi pod povećanim opterećenjem.

Razlog za pojavu prolećnog umora je i zimska trpeza.

– Hrana koju smo konzumirali u zimskom periodu po svom sastavu je nutritivno siromašna i nedovoljno kvalitetna za održavanje tela u pojačanom ritmu svakodnevice u rano proleće – kaže dr Stefanović.

Ona je bogatija masnoćama i šećerima, konzervansima i sadrži previše soli, a malo dijetalnih vlakana, što energetski opterećeuje već vremenskim prilikama opterećen organizam.

Na spisku razloga za prolećni dremež i „teške“ noge su i hormoni.

Umor je takođe jedna od najčešćih posledica preležanog kovida, čak i kod pacijenata koji su imali lakše tegobe.

– Iako smo mnogo toga naučili o kovidu i dalje je ova bolest nepoznanica u mnogim aspektima – kaže dr Stefanović. 

Tek naknadne studije će da pokažu da li korona povećava učestalost srčanog i moždanog udara ili ne. Dok ne budemo imali ta saznanja, razumno je da svu simptomatologiju u postkovid periodu, pripišemo ovoj bolesti, dok se ne dokaže suprotno.

To podrazumeva da bi nakon oporavka od simptoma izavanih virusom SARS KoV-2 trebalo voditi računa da se odmora dovoljno, ide u kratke šetnje i polako vraća kondicija. Jer kovid 19 je sistemska bolest, svi organski sistemi su u različitoj meri bili zahvaćeni procesom i potrebno im je različito vreme da se oporave.

Rezerve su iscrpljene
– Iako nije potpuno naučno dokazano, smatra se da je doprinoseći faktor prolećnom umoru i balans između hormona sreće – seratonina i melatonina – hormona spavanja. Rezerve serotonina su potpuno iscrpljene sredinom marta, jer ovaj hormon se proizvodi samo tokom sunčanih  dana i potrebno je vreme da se on nadoknadi – kaže Stafanović.

Izvor:magazin.novosti.rs

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Са протеста у Ужицу поручено: Дишите дубоко, не Дубоко (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јако невреме праћено градом и бујицама погодило ужички крај и околину (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Срећно, средњошколци! Матурантски плес на Тргу партизана у Ужицу (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

После сунчаних интервала, пљускови и грмљавина, понегде град и олујни ветар

Од сутра радови у Улици Станоја Главаша

Град са милион динара помаже породици Јојић из Кремана чија кућа је изгорела у пожару

“Наша Златка“ освојила три златне медаље

Високи нивои хербицида пронађени у више од половине узорака сперме, открива истраживање

Стамбени кредити и зајмови привреди стагнирају – када се може очекивати пад камата