Неретко се дешава да људи својим послом бивају презасићени, осећају премор од једноличности и траже промене. Тодор Тошо Вујичић ипак није један од њих.
У време кад у кафићима и ресторанима махом можете видети само млађу гарду и то, част изузецима, не тако љубазну, насмејани Тошо руши све предрасуде јер у истој униформи и са широким осмехом на лицу деценијама дочекује госте на Златару. Тачно 39 година ради у хотелу, а како кроз шалу каже – у свет угоститељства ушао је као млађи водник, а са тако дугим стажом сада је достигао чин звања нововарошког генерала.
– Са истим жаром радим овај посао као првог дана, свако ко би ме питао да ли би променио посао да могу, одговор је свима увек исти – ни у сну. За мене нема веће награде, него када вас у центру Кнез Михаилове, препозна гост који је једном свратио на Златар и добаци „ено га Тошо са Панораме“. Са мојим послом поштено сам зарадио сваки динар и прехранио читаву своју породицу и унучиће – рекао је Тошо за РИНУ.
Искусан ветеран у свом послу открива да га зна и читава бивша Југославија. Тајне свог успеха није себично чувао, већ је и млађим колегама увек био при руци и делио им савете да се лакше снађу и опстану.
– Ако се бавите овим послом морате се држати дефиниције „гост је светиња и увек у праву“. Сваки гост који улази у хотел или ресторан не разговара са директорима и шефовима, већ са конобарима и угоститељима који ће му на почетку дана љубазно отворити врата. Уколико гост буде испоштован увек ће се враћати – објашањава познати конобар са Златара.
Као главни мотив и вечиту инспирацију да буде бољи истиче само једну ствар, а то је љубав према послу. Лако је конобар постати, али без грешке услужити толике људе током свих тих година права је уметност.
– Једноставно посао који радите морате и да волите, када имате такав осећај онда и успех није далеко, само треба бити дисциплинован, образован и наравно дружељубив – прича Тошо, преноси РИНА.
Овај ветеран поручује како је права штета што се данас мало младих одлучује школовати за овај животни позив. Имајући у виду потражњу за конобарима у свим деловима Србије, а нарочито на Златару где се туризам убрзано развија, посла има и биће за генерације које долазе, само ако се на то одлуче.
(Курир.рс/ РИНА)
