У најновијем извештају о младима у Србији, Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Републици Србији за 2022. годину, који ће бити званично објављен на Дан младих, 12. августа, Кровна организација младих Србије је испитивала ставове младих о различитим темама. Једно од питања о којима су се млади изјаснили је шта мисле о увођењу обавезног војног рока за мушкарце. Према добијеним резултатима, можемо да закључимо да је ове године већи број младих против увођења обавезног војног рока – 46 одсто њих је против, док 44 одсто младих подржава.
Како бисмо и из личног угла боље разумели ове податке, разговарали смо са двадесетшестогодишњим Милошем из Београда и поставили му питање због чега мисли да су резултати овакви.
– Једини легитиман аргумент за увођење војног рока у Републици Србији може бити стручне природе и то у виду безбедносне угрожености наше државе. Кључно питање које се мора поставити јесте „Да ли је Република Србија способна да се одбрани у случају агресије?“. Другим речима, да ли су тренутни капацитети Републике Србије (професионална војска) довољни да се одупру агресору. Управо у овако постављеном питању се и види проблематика исте. Обе стране користе потпуно нерационалне аргументе по овом питању. Једни говоре о војсци као школи, други о томе како не желе да губе шест месеци свог живота и да гину за Вучића, Тадића или било ког политичара, испричао нам је Милош.
Он објашњава да је он лично сагласан и сматра да би Србија требало да уведе војни рок, јер, како је рекао, Србија у оваквом стању није способна да се одбрани од потенцијалног агресора. Такође, наводи да је најбољи аргумент за увођење војног рока тренутна ситуација у Украјини – која је након агресије мобилисала све делове друштва за одбрану јер професионална украјинска војска није била довољна за заустављање продора руских снага. Милош је испричао да Украјина издржава све нападе захваљујући апсолутној мобилизацији целог друштва.
У контексту увођења војног рока, Милош је објаснио да је важно питање начина увођења војног рока – и да је по његовом мишљењу потребно уложити у постојеће капацитете Војске Србије и да би се створио добар стуб за будуће увођење војног рока. Закључивши, наш саговорник је рекао да је „увођење служења обавезног војног рока могуће искључиво уз побољшање стандарда у систему одбране а и на крају крајева, сви ми уживамо бројна права која нам Република Србија даје (траљаво, али их даје). Наша обавеза јесте да дате слободе бранимо у случају агресије, јер ризикујемо губитак истих у случају окупације неке стране ауторитарне силе“.
У контексту актуелних дешавања свакако је и опредељеност младих за Исток или Запад. Тако је КОМС у свом истраживању испитао шта млади мисле, да ли би Србија требало да буде више окренута Истоку или Западу.
Према подацима које је КОМС добио, ове године су млади окренутији Истоку, тачније у односу на прошлу годину бележи се пораст са 52 одсто на 57 одсто младих који сматрају да би Србија у спољној политици требало да буде опредељена пре за Исток, пре него за Запад.
Упитан за ову тему Милош каже да је одговор на питање зашто су млади наклоњенији Истоку него Западу треба тражити у поступцима обе стране, како према Србији, тако и према свету.
– Изузетно опасна, донекле и лицемерна опаска која долази са Запада јесте да кључни разлог овакве статистике лежи у малигном руском утицају, те да су млади приврженији Истоку, јер руска пропагандна машинерија ради непрестано и вуче их на „другу“ страну. Међутим, да би се дао прави одговор на ово питање, неопходно је разумети младе и њихове потребе, као и њихов начин размишљања, каже Милош.
Он сматра да су неконзистентни поступци великих сила први разлог за овакво стање – из разлога што велике силе селективно бирају када и како примењују сопствене стандарде и које су у сваком тренутку критички настројене према Републици Србији. Додао је да државе Истока ни у једном тренутку не раде исто, већ напротив – да у већини случајева подржавају Србију.
– Млади у том тренутку имају избор. Или ће изабрати опцију која критикује њихову земљу и народ којем припадају, или ће изабрати опцију која их (барем декларативно) подржава и од њих не ствара зликовце, каже он.
Закључио је рекавши да је свакако чињеница да млади одлазе да живе и раде у западне земље и да би начин уређења њихових економија и држава требало да буде звезда водиља српским функционерима. Ипак, како је рекао, кључни „лепак“ који у западним земљама све држи под контролом је животни стандард који је тренутно висок.
– Након миграција, пандемије која са собом носи изузетно сложене психичке последице, све већег јаза између појединих група у друштву, поставља се питање до када ће дати стандард бити довољан (континуитет стандарда се не доводи у питање) да држи све заинтересоване актере под контролом, закључио је.
Данас
