Чест је случај да се пољопривредно земљиште пренамењује у грађевинско, како би се на њему градили инфраструктурни објекти, али и објекти за пословање или становање. Све је прецизно дефинисано Законом о планирању и изградњи, као и Законом о пољопривредном земљишту.
То је и један од разлога због кога је пољопривредног земљишта све мање. Наиме, расположиво пољопривредно земљиште је за 11 година смањено за 1,2 милиона хектара, односно 23,81%, а велики део ових површина искоришћен је за инфраструктурне објекте, као што су ауто-путеви и грађевински објекти.
Са друге стране, они који граде на пољопривредном земљишту могу да се суоче са онима који у њиховом комшилуку обрађују земљиште и узгајају различите усеве. То подразумева и третирање биљака хербицидима и пестицидима.
Иако је Закон о средствима за заштиту биља ступио на снагу још 2022. године, у Министарству пољопривреде нисмо успели да сазнамо колико се у пракси спроводи одредба да су пољопривредници дужни да обавесте власника парцела које се граниче са парцелом коју намеравају да третирају средствима за заштиту биља најмање 24 сата пре почетка примене, без обзира да ли су њихови суседи пчелари или не.
Најављено је и да ће третман пестицидима моћи да обављају само лица која су прошла обуку, али нисмо добили одговор ни на питање да ли су обуке, које је одложила корона, почеле.
Ипак, из Министарства унутрашњих послова дали су нам одговор на питање коме се треба обратити уколико пољопривредници не поштују одредбе закона:
– Сходно Закону о средствима за заштиту биља чланом 46. прописане су обавезе корисника. Чланом 74. истог закона прописане су права и обавезе фитосанитарног инспектора, док су чланом 79. Закона прописане новчане казне за непоступање у складу са наведеним чланом. У случају да предметни догађај грађани пријаве полицији, полиција ће информацију проследити надлежним органима, а у случају да постоје обележја кривичног дела по истом ће поступити надлежна линија рада Министарства унутрашњих послова.
А шта подразумевају поменути чланови?
Члан 46 наводи да је корисник дужан да примену средстава за заштиту биља и све активности у вези са применом средстава за заштиту биља, као што су руковање, складиштење, транспорт и одлагање, спроводи под условима и на начин којим се не угрожава живот и здравље људи и животиња и животна средина.
Корисник је дужан да обавести власнике парцела које се граниче са парцелом коју намерава да третира средствима за заштиту биља најмање 24 сата пре почетка примене.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице које користи средства за заштиту биља у оквиру својих професионалних активности, као и у случају стављања својих пољопривредних производа на тржиште, сматра се професионалним корисником.
Корисник који користи средства за заштиту биља на малим површинама (окућнице, баште, вртови и сл.) на биљу или производима од биља које производи за сопствене потребе, не сматра се професионалним корисником.
Средство за заштиту биља намењено професионалном кориснику може да купује и примењује физичко лице које има сертификат професионалног корисника издат у складу са овим законом, као и правно лице, односно предузетник, који има запослено лице које има сертификат професионалног корисника.
Сертификат професионалног корисника издаје Министарство.
Сертификат професионалног корисника се издаје лицу које је обучено за безбедну примену, руковање, складиштење, транспорт и одлагање средстава за заштиту биља. Сертификат професионалног корисника се издаје на период од пет година и може се продужити професионалном кориснику који је након издавања сертификата похађао обуку по прописаном програму.
Према Члану 74, фитосанитарни инспектор има право и дужност да, између осталог, проверава да ли се средства за заштиту биља примењују у складу са одредбама чл. 44. и 45. овог закона, као и да ли корисник извршава обавезе из члана 46. овог закона.
Новчане казне, које предвиђа Члан 79, износе од 700.000 до 3.000.000 динара.
Извор: ГЗС/еКапија