Највећи број младих сматра да је плата већа од 130.000 довољна за пристојан живот у Србији.
Како пише Нова економија, око четвртине младих у Србији тражи посао дуже од две године, 15 одсто њих између једне и две године, 20 одсто траже посао око годину дана док 41 одсто то ради мање од шест месеци, показује истраживање које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС).
Истраживање је спроведено у априлу и мају ове године на нешто више од 1.200 младих у Србији.
Млади су одговарали на око 100 различитих питања која се тичу образовања, запослења, активизма, квалитета живота али и будућности у смислу способности куповине некретнина и плата.
Тако су младима код запослења најважнији зарада, могућност за напредовање, радно време, добри односи са колегама и брига послодаваца за ментално здравље.
Када је у питању висина плате која је довољна за пристојан живот у земљи, 44 одсто њих се изјаснило да је плата од 80.000 до 130.000 динара довољна за пристојан живот, док 54,1 одсто је рекло да је то више од 130.000 динара. Само 1,9 одсто сматра да је то плата до 80.000 динара.
Подсетимо, недавно је Центар за политике еманципације објавио да би плата која покрива основне социјалне и егзистенцијалне потребе радника или раднице и њихових породица у Србији износи 144.457 динара.
Према званичној статистици, грађани који живе у Новом Саду су са порезима и доприносима зарађивали у просеку 158.763 динара. На нивоу државе, просечна плата без пореза и доприноса износи 100.170 динара.
Повећање просека видљив је и у медијалној заради, односно оном просеку зараде до које је половина становништва стигла у мају месецу. Тако је према новим подацима приказано да је половина становништва имала зараду до 77.571 динара, што је за скоро четири хиљаде више него у априлу.
Из КОМС-а су подсетили на то да само 27,5 одсто младих које је учествовало у овом истраживању заправо има плату која је виша од 80.000 динара и да самим тим много процената прима плату за коју сматра да није довољна за пристојан живот, прено Нова економија.
Млади су расположени да иду на праксе, али је само 18 одсто пракси које су обавили било плаћено. Када је у питању образовање, многи нису задовољни системом образовања, али доста младих је спремно да се, уколико на тржишту рада не постоји потреба за њиховим образовним профилом, преквалификује.
Чак 58 одсто је дало потврдан одговор на питање да ли су спремни за преквалификацију уколико на тржишту рада не постоји потреба за њиховим образовањем, 29 је рекло да не зна, а 13 одсто „не“.
Млади нису толико оптимистични када је у питању куповина некретнине, односно стана. Трећина њих мисли да некретнину неће моћи себи никада да приушти, осим уколико не добије неко наследство.
Оних који мисле да ће моћи стан да приуште до 30 година живота је 31 одсто, а оних који мисле да ће то моћи између 30 и 45 године је нешто више-38 одсто.
021