ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈА

Колико кошта закуп пијачних тезги у Нишу, Шапцу, Новом Саду, Јагодини, Зајечару, Зрењанину, Крагујевцу, Врању и Ужицу

Пијачни продавци су ових дана изазвали пажњу јавности протестима због најављене фискализације. Овај проблем је потиснуо, бар за тренутак, у други план проблема цена закупа пијачних тезги чија регулација је остављена у надлежност локалних самоуправа.

Тезге се могу закупити на дневном, месечном и годишњем нивоу. Цене су различите, не само између градова, већ често варирају од пијаце до пијаце.

Ужице: Закуп тезги на годишњем нивоу од 29.000 до 56.000 динара

На ужичкој Зеленој пијаци, закуп пијачне тезге на годишњем нивоу креће се од 29.000 до 56.000 динара, у зависности од пијачне зоне.

Тако закуп тезге на годину дана у првој зони кошта 56.000, у другој 48.000, цена у трећој зони је 43.000 динара, у четвртој 38.000, а у петој 29.000 динара.

Ако су корисници тезги уједно и власници самосталних трговинских радњи, цена се увећава за 25 одсто.

Дневна пијачарина у првој зони на ужичкој Зеленој пијаци износи 440 динара, док је у другој нешто јефтинија и кошта 370 динара. У овом случају, цена тезге у трећој зони је 350, у четвртој 310, док за тезгу у петој зони на дневном нивоу, закупци издвајају 270 динара.

Руководилац РЈ Пијаце, Маријана Милосављевић, за Данас каже да је у овом тренутку закупљено 96 тезги на годишњем нивоу.

-Прошле године било је закупљено 105 тезги. Садашњи број је нешто мањи углавном због смрти закупаца, које нико није наследио у том послу, али ускоро очекујемо и више закупаца, између осталог, из Лесковца, каже Милосављевић.

Иначе, главна градска Зелена пијаца „Липа“ располаже са 220 тезги, 57 продајних места у киосцима и 15 кошева, док се млечни и сувомеснати производи продају у Млечној хали.

У току је трећа фаза реконструкције пијаце, која је почела 2018. године, а између осталог, подразумева постављање нових столова уместо досадашњих тезги.

Ниш: Пијачне тезге месечно коштају од 8.000 до 15.000 динара

Цене месечног закупа тезги на зеленим пијацама у Нишу крећу се од око 8.000 до 15.000 динара, у зависности од врсте робе која се на њима продаје и пијачне зоне на којој се налазе, кажу у нишком јавном комуналном предузећу Тржница.

Пијачна тезга се може закупити и на годину дана, на лицитацији, која се организује крајем године, и на којој дотадашњи закупац има право пречег коришћења и може да је добије по цени из претходне године.

„Уколико он то не жели, лицитира се, па цена закупа једне тезге за годину дана може да достигне и 150.000 динара“, кажу у нишкој Тржници.

У овој нишком предузећу кажу да су цене закупа тезги регулисане интерном одлуком из јуна прошле године и да од тада нису мењане.

Према овој одлуци, пијачни продавци могу закупити тезге на дан, а дневна накнада се креће од 164 динара, без ПДВ-а, до 342 динара, такође без ПДВ-а.

Уколико продају пољопривредне производе, они могу и резервисати тезгу на месец дана, а уз резервацију плаћати дневну накнаду за дане када долазе на пијац.

Месечна резервација тезге кошта од 462 динара, без ПДВ-а, до 1980 динара, у зависности од пијаце и врсте робе.

Продавци који продају пиљарску робу плаћају основну месечну пијачну накнаду, али не и дневну накнаду.

Цена „пиљарске тезге“, тако износи од 1623 динара, без ПДВ-а, до 5981 динар, такође без ПДВ-а.

Град Ниш има 15 мешовитих пијаца којим газдује Тржница.

Шабац: Грађани се најчешће одлучују за квартални закуп тезги

На централној градској пијаци „Живинарник“ у Шапцу, годишња цена закупа тезге, у зеленом делу, износи 56.400 динара, док је цена закупа на пијаци Тржница, која је једини пијачни објекат затвореног типа, 70.450 динара.

Грађани који закупе тезге на ове две пијаце, плаћају и дневну таксу од 120 динара, док је за незакупљену тезгу потребно издвојити 309 динара.

Цена годишњег закупа расхладних витрина, на пијаци Живинарник, креће од 32.000 до 40.000 динара, у зависности од величине витрине, док је на пијаци Тржница 55.700 динара.

„Већина грађана опредељује се да тезге закупи квартално, односно на три месеца“, каже за Данас шефица Сектора пијаца ЈКП „Стари град“, Милица Ранковић.

„, Лакше им је да плате до 3 месеца, посебно када је реч о сезонској роби. Кад је ван сезоне, они не морају да наставе закуп, или рецимо резервишу само једну тезгу, а кад је сезона две или три тезге“, објашњава Ранковић.

Цена кварталног закупа зелене пијаце на Живинарнику је 14.900 динара, док је у Тржници 19.650 динара.

Квартални закуп робног дела, где се не продају перхрамбени производи, на обе пијаце је по 16.000 динара.

Што се осталих градских пијаца тиче, дневна такса за закупљену тезгу на пијаци Стадион је 120 динара, а за незакупљену 423 динара.

На пијаци Камичак, закупљена тезга је 60 динара, а незакупљена 170 динара.

На пијаци Бувљак, за закупљену тезгу дневно треба издвојити 214, а за незакупљену 428 динара.

Нови Сад: Уз закуп и пијачарина

Пијачари у Новом Саду плаћају вишеструке намете, уколико желе да продају своју робу на пијачним тезгама, а параметри на основу којих се крећу цене резервација продајних места и пијачарине су бројни, од опремљености и локације продајног места до врсте робе, али и њене вредности у појединим случајевима.

Тако се на Футошкој пијаци, месечни закуп наплаћује од 377 до 870 динара, док цене закупа на Рибљој пијаци, у самом центру Новог Сада крећу од 190 до 500 динара по дужном метру.

Од 363 до 498 динара плаћају продавци на Лиманској пијаци, док на Сателитској, Петроварадинској и Каменичкој пијаци морају издвојити око 250, а на Детелинарској од 360 до 400 динара. На Кванташу тезга је 2.008 динара а на Најлону од 215 до 276 динара.

Уз ту цену, закупци плаћају и низ других намета, на основу опремљености њихових продајних места. Тако се за тезгу са расхладном витрином на Футошкој и Лиманској пијаци мора издвојити и до 1770 динара, односно 1220 на Детелинарској пијаци.

У питању су цене закупа продајних места за продају прехрамбених производа, а када је реч о непрехрамбеним и занатским производима, цена је нешто другачија.

На Футошкој пијаци цена резервације продајног места у том случају креће се од 5.900 до 11.900 динара месечно, на Рибљој и Лиманској пијаци од 4.300 до 4.570 динара, а на Сателитској, Петроварадинској и Каменичкој 1750 динара. Најјефтинија накнада је на Детелинсрској и Темеринској пијаци, свега 612 динара. На Најлону је потребно издвојити 2.000 до 2.500 динара.

Уз те трошкове рачина се и цена пијачарине у односу на категорију у коју је сврстано продајно место. Најнижа цена креће се од 99 динара на Темеринској пијаци, док је за исти трошак на Најлон пијаци вишеструко скупји, чак 841 динар, уколико су у питању прехрамбени производи.

Изузетак је Кванташка пијаца, на којој се пијачарина рачуна применом процента од 4 одсто на вредност робе коју одређује комисија или шеф пијаце и наплаћује се на унету робу и важи три дана, након чега се наплаћује дневна пијачарина, која износи од 440 до 520 динара , у зависности од површине продајног места.

За продају непрехрамбених производа, на Футошкој, Рибљој и Лиманској пијаци мора се издвојити од 8.200 до нешто више од 8.800 динара месечно. Упола јефтиније је на Сателитској, Петроварадинској и Каменичкој пијаци, а најјефтиније на Детелинарској и Темеринској, око 3 и по хиљаде.

Одвојена ставка је продаја јелки, која продавце на Рибљој и Лиманској пијаци кошта око 14.800 динара месечно, односно 13.300 на Сателитској, Петроварадинској и Каменичкој пијаци.

Јагодина: Продавци задовољни, цене се не мењају

Закуп тезги на јагодинској Зеленој пијаци кошта 2.850 динара за јефтиније и 3.000 динара за скупље и веће конструкције.

Продавци кажу да је то цена која се годинама уназад није мењала и да су задовољни што нема поскупљења.

Иста ситуација је и на бувљаку, с тим што се скромније тезге плаћају 2.000 динара, а закупцима су у понуди и оне од 4.000 динара месечно.

„Цене су исте последњих 12 година. То нам је општина омогућила, као и паушално плаћање пореза и захвални смо на томе“, рекла је за Данас продавачица са бувљака.

Ипак, реч је о пијаци која је на отвореном, што радницима често отежава посао посебно када је хладно и кишно време, али истичу да се не жале на износ који плаћају за тезге.

Зајечар: Цене закупа тезги високе, а и мало грађана пазари на пијаци

Према речима радника ЈКП “Хигијена” Зајечар, које управља зеленом пијацом у граду на Тимоку, закуп тезге, затворене за одлогање робе, месечно износи 3.300 динара, док тезга, отворена кошта месечно 2.800 динара.

Поред месечног закупа, закупци су дужни да дневно плаћају и пијачну таксу, која зависи од количине робе на тезги. Ако је тезга пуна, дневна такса износи 300 динара, а ако је роба постављена на пола тезге, закуп је 150 динара.

Продавци на зеленој пијаци у Зајечару нису задовољни ценама закупа, али кажу да закуп није толики проблем, већ је проблем што је све мање грађана који купују воће и поврће на пијаци.

“Како да није скупо. Плаћам 3.300 динара месечно закуп, пошто ми је тезга затворена за одлагање робе. Уз то плаћам дневно и 300 динара пијачну таксу. Могу да кажем, да има људи који купују робу, цена закупа и таксе била би подношљива, али када су људи преши да купују по маркетима, наравно да је нама ова цена закупа висока. Такође пијаца је у лошем стању, ништа се не улаже”, каже Драган Јовић, продавац на пијаци у Зајечару.

Лела Петровић, каже да је цена закупа тезги повећана у току пандемије, и сматра да је висока.

“Плаћам закуп 2.800 динара месечно, плус таксу 300 динара дневно. Буквално нас деру. Замислите, они су цену закупа повећали у току пандемије. Да ли је то нормално и фер”, упитала је она.

Покушали смо да контактирамо и ЈКП “Тимок одржавање”, које управља робном пијацом, али су нам казали да тренутно нема ко да нам каже информације колика је цена закупа, већ су нас упутили на свој сајт, на коме тражене информације нисмо успели да нађемо.

Зрењанин: Продавцима закуп тезги скуп али многи немају друго место за продају

Зрењанинска централна пијаца је четвртком, кад је пијачни дан, пуна продаваца и купаца. Ту је и прослава католичког Ускрса, ближи се и православни, па није чудо што су на пијаци сви који имају шта да продају а и купци журе да се снабдеју младим зеленишем, месо, сиром, јајима.

Другим даним је слика изгледа сасвим другачије. И зрењанински продавци на пијаци, осим произвођача, придружили су се протесту и своје тезге прекрили церадама.

– Могу вам рећи да сам први пут поносна што сам пијачни продавац. Протест је био достојанствен али сумњам да ће захтеви бити усвојени, па ћемо сигурно простествовати и даље. За нас нема слуха прво пијачна управа, локална самоуправа а онда и држава. У пијачној управи имао толико запослених, броја им не знамо. Само се појављују нови. Верујем да то кошта, али зашто нас. Ми не можемо да уведемо фискалне касе. Радимо на отвореном, што значи да, ако се фискализујемо, морамо да радимо и кад веје снег и кад дува кошава и кад нема никога на пијаци. За нас је то неизводљиво и ако остане ова одлука, ја ћу прва затворити тезгу. Да годишње плаћам 8 200 динара резервацију, па још месечну резервацију па дневну пијачарину, нема шансе. Да не говорим да ми продавци плаћамо WЦ на пијаци дневно 50 динара. Па где то има да на свом радном месту плаћаш WЦ. И паркинг плаћамо. А од овог мог посла не живим ја него и моја породица, рекла нам је продавачица шивених спаваћица и доњег рубља на зрењанинској пијаци.

У млечно – месној сали четвртком нема гужве. Продавац и произвођач млечних производа из Жабља каже да му је резервација витрине скупа поготово што мало више муштерија има само суботом.

– Дођем и уторком и четвртком али само суботом има више купаца. А ја закуп витрине плаћам без обзира на то има ли муштерија или не. Пијачна управа не ради ништа на рекламирању нас произвођача. У Новом Саду произвођачи могу да стављају своје објаве на пијачни сајт. У Зрењанину сајт једва и да постоји, фејсбук и инстаграм ни немају, каже продавац сира и милерама на зрењанинској пијаци.

Колико тачно продавце кошта то што продају на зрењанинској централној пијаци израчунао би дигитрон.

– Ми плаћамо закуп по три основа. Плаћамо годишњу резервацију, закуп тезге и дневну пијачарину. Није јефтино, али определили смо се за овај посао, па радимо и плаћамо, рекла нам је продавачица домаће тестенине и орашастих плодова.

На сајту Јавног комуналног предузећа „Пијаце и паркинзи“ стоји ценовник у ком се није лако снаћи.

По важећем ценовнику за дневну резервацију тезге без крова треба платити 70 а са кровом 145 динара. На месечном нивоу то је 930 односно 1050 динара.

Дневна пијачарина за тезгу без крова је 115 динара а месечна 2 990 динара.

Дневна резервација за расхладну витрину је 270 а месечна 3 390 динара. Дневна пијачарина за витрину је 210 а месечна 5 380 динара.

Крагујевац: Најскупље у екстра зони Шарене пијаце

Шарена пијаца је највећи пијачни објекат у Крагујевцу са чак 558 тезги.

Месечни закуп пијачног простора је у екстра зони 16.000 динара са ПДВ-ом, у првој 12.500 а у другој 12.000 динара. Закуп пулта на овој пијаци је на месечном нивоу 8.590 динара.

Продавачица гардеробе која се већ 25 година бави овим послом а на овој је пијаци пуних 13 година и има тезгу у екстра зони.

– Закуп тезге је превелик јер нам са осталим дажбинама, здравственим и социјалним изађена 35.000 динара месечно, што је у Крагујевцу једна плата. Не зарадимо готово ништа јер је то само пресипање из шупљег у празно јер све оде на дажбине и таксе, каже она.

Већ 12 година у овом објекту пулт са гвожђарском робом има Богољуб Милосављевић.

– Много је. Ово и није тезга већ пулт од 1,6 квадрата за чији закуп дајем 8.600 динара плус све остале дажбине. То нема на Менхетну, тврди он, додјући да са додатном фискализацијом која са собом вуче још намета од интернета до књиговође хоће од пијачара да направе мале Мишковиће”.

Због тога што се у Крагујевцу већ пуне две године реновира Градска тржница при којој је највећа зелена пијаца у граду Крагујевчани су приморани да се пољопривредним производима снбдевају на малњим пијацама у градским насељима. Цена закупа пијачне тезге на њима зависи од величине и локације саме пијаце и на већима је скупља а на мањим јефтинија. Такође, цену закупа тезге одређује и њено место, односно зона или класа на којој се налази на самој пијаци.

Пијаца у насељу Аеродром, са 99 тезги највећа је у Крагујевцу после Зелене. На њој резервација тезге у екста зони на годишњем нивоу са ПДВ-ом је 10.733 а у Првој зони 9.751 динара. Месечни закуп тезге, са ПДВ-ом у екста зони је 3.550 динара плус дневна квита од 280 динара, а у првој 3.350 динара, са квитом на дневном нивоу од 260 динара.

Тезге се могу резервисати и на три месеца а у том случају њихово изнајмљивање у овом објекту кошта у ектсра зони за тај период 2.683 динара а у првој 2.438 са ПДВ-ом, наравно.

Продавац са воћем и поврћем чија је тезга смештена у екстра зони већ 15 година каже да је пола тезги празно, мда су их сада у сезони донекле попунили продавци цвећа.

– Од Божића на овамо – тропа. Нема купаца а набили су и три мега маркета у кругу од 20 метара од објекта. Са закупом и дажбинама изнајмљивање тезге изађе на преко 20.000 динара, што је превише, огорчен је он.

Мање пијаце попут оних у насељеима Бубањ и Бресница годишња резервација тезги у првој зони са ПДВ-ом 9.751 а у другој 6.440 динара. На тромесечном нивоу резервација тезги износи у првој 2.438 а у другој зони 1.610 динара.

Месечни закуп тезги на овим пијацама је 2.250 динара у првој и другој зони. Дневна квита на Бубњу и Бресници је 200 динара са закупнином тезге и 400 без.

На пијацама у насељима Ердоглија и Станово резервација тезге на годишњем нивоу је 2.372 динара са ПДВ-ом а њихов месечни закуп 1.550 ако је у питању прехрамбена и 2.650 динара ако је реч о непрехрамбеној роби.

Дневна квита на овим пијацама је 150 динара ако је тезга закупљена и 300 динара ако није.

Иначе, ценовник закупа тезги на крагујевачким пијацама није се мењао од 2014. године. Тренутно је у изради његова измена а намера је да се пијачним продавцима смање дажбине како би се олакшао њихов рад, попут укидања резервација.

На свим крагујевачким пијацама има слободних тезги за закуп а како цене биће их још више.

– Неће бити добра година. Због фискализације ће се смањити понуда робе а то аутоматски значињено поскупљење. Прескупа роба растераће купце којих и онако има све мање, цене на крагујевачким пијацама.

Што се пијачне продаје у Крагујевцу тиче, не само продавци већ апсолутно нико није за њену фискализацију.

– На тај начин пијаца губи свој смисао а изузетно је велики и важан начин снабдевања наших људи. Од нас покушавају на силу да направе хипермаркете а пијаца то није. За многе људе одлазак на пијацу није само пука набавка зелениша и прехрамбених производа већ ритуал у коме уживају, кажу крагујевачки пијачари.

Врање: Дневни закуп тезги 300, месечни 4.800 динара

Дневни закуп тезги на Зеленој пијаци код Бујковског моста у Врању кошта 300 динара, а месечни 4.800, рекао је за Данас Дејан Тасић, шеф Пијачне управе.

Истакао је да је у највећем броју случајева закуп на месечном нивоу и да продавци, условно речено, „знају која је чија тезга“.

„Највећа шпиц сезоне је летњи период и време зимнице, тада је и највећа потражња за тезгама, закупе их људи да буду сигурни да ипак неће неко да дође са стране и да им одузме тезгу. Двапут годишње расписујемо лицитацију, да све буде транспарентно око закупа“, рекао је Тасић.

Ова Зелена пијаца је покривена и, како је истакао Тасић, услови су такви да људи долазе током целе године, и продавци и купци.

„На овој пијаци имамо 201 тезгу, а закупљено је, на годину дана, само двадесетак. То су људи који су малтене сваког дана на пијаци, осим у периоду већих празника“, казао је Тасић.

Продавац Ивица Демирановић, са друге стране, сматра да су дажбине превисоке и да је ово време „преживљавања“.

„Плаћамо 7.000 динара закуп тезге, то је једна барака. Киша кад падне, роба нам је мокра. Код нас је само преживљавање“, рекао је Демирановић за Данас.

Подсетио је на то да ће ускоро ступити на снагу Закон о фискалним касама који ће се тицати и пијачних продаваца, па је то додатан трошак на већ постојеће.

„Плаћамо порез држави паушално, 14.000 динара месечно. Али овај Закон о фискалним касама који ће важити од 1. маја мало је компликован. Нема продаје, видите, целог дана чекамо да неко дође. Не би требало да уведу ову фискализацију. Када се уведу фискалне касе, коштало би више, треба сваки артикл да се ‘удара’. А ако купцу наплатим и ПДВ, оде он у бутик – ем је јефтиније, ем има где да се пресвуче и проба гардеробу“, рекао је овај продавац на Зеленој пијаци која се налази у самом центру града.

 

Извор: danas.rs

 

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Данас славимо летњег Светог Николу – Пренос моштију Светог оца Николаја

Са протеста у Ужицу поручено: Дишите дубоко, не Дубоко (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јако невреме праћено градом и бујицама погодило ужички крај и околину (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Срећно, средњошколци! Матурантски плес на Тргу партизана у Ужицу (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

После сунчаних интервала, пљускови и грмљавина, понегде град и олујни ветар

Од сутра радови у Улици Станоја Главаша

Град са милион динара помаже породици Јојић из Кремана чија кућа је изгорела у пожару

“Наша Златка“ освојила три златне медаље

Високи нивои хербицида пронађени у више од половине узорака сперме, открива истраживање