Министарство за бригу о селу објавило је конкурс за унапређење привредних активности у сеоским срединама којим је предвиђена додела бесповратних средстава локалним самоуправама за финансирање пројеката у селима на њиховим територијама.
Новчана средства намењена су финансирању пројеката предузетништва, набавци нових машина и опреме за обављање занатских, производних и услужних делатности. На располагању је укупно 50 милиона динара, а максимални износ који једна локална самоуправа може да добије је 3,6 милиона динара.
Након што добије средства јединица локалне самоуправе је у обавези да распише јавни конкурс за доделу бесповратних средстава предузетницима са своје територије, а износ који се одобрава једном предузетнику не може прелазити 1,2 милиона динара. Сви заинтересовани градови и општине могу да пошаљу своју пријаву на овај јавни конкурс до 8. новембра.
Право на бесповратна средства, како се наводи у објављеној уредби, имају предузетници који су уписани у одговарајући регистар који води Агенција за привредне регистре, и то до 31. децембра 2023. године.
Седиште пословања предузетника мора бити регистровано на територији јединице локалне самоуправе која расписује јавни конкурс. Предузетник је у обавези да реализује пројекат у сеоској средини, односно у насељеном месту изван градског, општинског седишта и приградског насеља те јединице локалне самоуправе.
Право учешћа на јавном конкурсу има подносилац пријаве који је поднео електронски попуњен образац који се преузима на званичној интернет страници министарства (www.mbs.gov.rs), а услов је да рачун подносиоца није у блокади почевши од 1. јануара 2024. године.
Како стоји у тексту уредбе, бесповратна средства нису намењена за примарну пољопривредну производњу, изузев опреме за паковање, сортирање, прераду и слично. Новчана средства не могу се користити ни у производњи дуванских производа, за изградњу, адаптацију и реконструкцију објеката, опремање угоститељских објеката, набавку потрошног материјала, саобраћај и транспорт, покривање трошкова који су у вези са набавком опреме као што су: царински и административни трошкови, трошкови шпедиције, складиштења.
Такође, бесповратна средства нису намењена покривању трошкова банкарских кредита, консултантских, рачуноводствених и маркетиншких услуга.
Средства морају отићи у праве руке
Агроаналитичар Бранислав Гулан оцењује да је конкурс за унапређење привредних активности на селу добар за његове становнике, али сматра да је неопходно да новац оде у праве руке. Он подсећа да се, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији 1.150.657 лица бави полјопривредом и да је од тог броја 57,6 одсто мушкараца (662.943) и 42,4 одсто жена (487.710).
“Просечна старост носиоца газдинства је 60 година. Тек сваки једанаести носилац газдинства је млађи од 40 година, а чак 217.623 су они мали, најситнији произвођачи са поседом до два и по хектара. То су они који су у прошлом систему били запослени у државним предузећима и додатно су обрађивали до два и по хектара. Било им је добро, јер им је аграр био допунска делатност за болји живот. Цилј државе је данас да се и њима помогне да постану робни произвођачи и да им задруге откуплјују тржишне вишкове”, каже Гулан у разговору за Бизнис.рс.
Он наводи да подаци последњег пописа аграра показују да је просечно газдинство у Србији величине 6,4 хектара. У Војводини је то нешто више – 13,2 хектара у просеку, док је у регионима Шумадије и Западне Србије као и Јужне и Источне Србије 4,4 хектара.
“Полјопривредници, ратари, сточари и други који се баве овим послом, у стајама просечно поседују по једну краву, у оборима пет свиња, у торовима шест оваца, три кошнице у воћњаку и 43 комада живине у економском дворишту”, закључује Гулан.
Извор: Бизнис.рс