Баш као што су многи економисти и најављивали, Одбор Банке државних резерви (РБА) је у уторак, 7. новембра, одлучио да повећа званичну каматну стопу на готовину за 25 базних поена – са 4,1 на на 4,35 одсто, што је највиши износ камате у последњих 12 година. Ово је 13. повећање стопе Централне банке од маја 2022, када је камата износила свега 0,1 одсто.
Уједно, гувернерка РБА Мишел Булок упозорила је да ово можда није последње повећање каматне стопе у наредном периоду.
– Да ли је потребно даље пооштравање монетарне политике, како би се инфлација вратила у циљани оквир у разумном временском оквиру, зависиће од економских података и процене ризика. Инфлација у Аустралији је прешла свој врхунац, али је и даље превисока и показује се упорнијом него што се очекивало пре неколико месеци – рекла је гувернерка.
Булок је такође истакла да је Централна банка добила свеже податке од свог претходног састанка и да „тежина“ ових информација сугерише да се повећао ризик да висока инфлација остане присутна на дужи временски период.
– Иако привреда доживљава период раста испод тренда, он је био јачи него што се очекивало током прве половине године. Услови на тржишту рада су се ублажили, али су и даље тешки. Цене станова настављају да расту широм земље – образложила је Булок разлоге за раст каматне стопе.
Поново расту хипотеке
Најновије повећање највише забрињава грађане који имају хипотекарне кредите. Ово подизање каматне стопе значиће додатних 76 долара на месечну отплату стамбеног кредита од 500.000 долара, док су месечни трошкови хипотеке на оволики износ зајма порасли за више од 1.200 долара (52 одсто) откако је РБА пре годину и по почела да подиже каматну стопу готовине
Према речима Сели Тиндал са портала РатеЦитy, просечан власник стамбеног кредита ублажио је досадашње ударе камата кроз рефинансирање свог зајма, како би добио конкурентнију стопу.
– Наша анализа показује да је просечан власник кредита „избацио“ више од два и по стандардна повећања камате РБА са своје варијабилне стопе, што је фантастично. Још боља је чињеница да вероватно постоји на хиљаде зајмопримаца који су успели да се обезбеде и веће резове од овога. Уколико сте власник и имате добру историју отплате дуга, требало би да тежите кредиту са стопом испод шест одсто – истакла је Тиндал.
РатеЦитy процењује да ће и даље постојати око 20 одсто зајмодаваца са стопама испод шест процената, чак и ако им се последње повећање обрачуна у потпуности.
Међутим, клијенти који се нису ценкали, нити рефинансирали своје кредите, вероватно ће се суочити са просечном варијабилном стопом од 7,11 одсто након најновијег потеза РБА.
Ново повећање у децембру?
Иако је раст стопе био очекиван – није широко подржан. Упркос томе, неки економисти очекују још једно повећање следећег месеца.
– Ако је РБА довољно забринута због инфлације и одлучи да повећа стопу, не мислимо да ће једно повећање од 25 базних поена ублажити њихову забринутост – оценио је Шон Ленгкејк из Оксфорд Ецономикса.
Он је додао да ће Одбор РБА можда одлучити да сачека следећи сет података о инфлацији и подигне стопу у фебруару 2024, али висок индекс плата, чији подаци излазе средином следеће недеље, може да буде довољан да доведе до још једног повећања каматне стопе у децембру.
И док се повећању у децембру дају изгледи од око 30 одсто, други верују да је и ово последње повећање стопе грешка. Главни економиста КПМГ-а Брендон Рајн тврди да је РБА могла да сачека још месец дана пре него што одлучи да ли да поново подигне камату.
– Постоји довољно тржишних сигнала који указују на то да тражња наставља да опада. Поред тога, тржиште рада више није тако затегнуто као што је било и вероватно ће се овај тренд наставити. Стопе на малопродајне кредите расту због повећања трошкова финансирања на велико, а несразмерно ће непосредан утицај повећања стопе осетити најсиромашнији, који притом најмање доприносе инфлаторним притисцима у Аустралији – нагласио је Рајн.
На удару сектори хране и пића
Осим тога, Рајн је додао и да економија показује све више знакова слабљења због раста стопа у протеклих 18 месеци.
– Најновије повећање каматне стопе тешко погађа и пословни сектор, а мало чини на снижавању инфлације – рекла је главна економисткиња Агенције за кредитно извештавање Анека Томпсон.
Додала је и да је „тмурна реалност“ да робе и услуге, које и даље бележе висок ниво инфлације, нису под притиском потражње.
– Зато ће ово повећање стопе имати мали утицај на цене закупнина, горива, осигурања и комуналних услуга. Уместо тога, овај пораст ће бити најоптерећујући за компаније које су већ на удару у борби против инфлације, као што су сектори хране и пића, трговине на мало и грађевинарства – објаснила је Томпсон.
Наиме, потражња у овим секторима се већ смањила, а више каматне стопе ће приморати потрошаче и потенцијалне градитеље кућа да додатно размотре своје будуће одлуке о потрошњи.
У својој изјави, гувернерка Булок је признала да се терет раста камата неједнако осећа у заједници, што ствара ризике за будуће економске изгледе.
– Постоје неизвесности у погледу успорених ефеката монетарне политике, али и о томе којим одлукама о ценама и платама ће фирме реаговати на спорији раст привреде у време када је тржиште рада и даље затегнуто – рекла је Булок.
Истакла је и да изгледи за потрошњу домаћинстава, такође, остају неизвесни. При томе, многа домаћинства доживљавају болан притисак на буџете, док нека имају користи од раста цена станова, значајних резерви штедње и већег прихода од камата.
ЧАЛМЕРС: Економија у проблемима
Да ће нека домаћинства заиста имати потешкоћа с најновијим повећањем каматних стопа сложио се и савезни благајник Џим Чалмерс. Он је признао да се економија налази у проблемима, али је истакао да је свима интерес да се инфлација сузбије. За сада, Чалмерс није наговестио никакве мере које би ублажиле тешку ситуацију у појединим домаћинствима, нити како да привреда превазиђе још једно повећање каматне стопе.
Финансијски стрес
Рејчел Востел из компаније Мозо каже да је истраживање спроведено међу више од 2.000 људи, које је наручио овај сајт за поређење стопа, показало да би 57 одсто домаћинстава било под финансијским стресом са стопом хипотеке од шест или више одсто.
– Уколико сви зајмодавци у потпуности пренесу повећање стопе од 25 базних поена, то би могло довести до просечне варијабилне каматне стопе код свих провајдера на 6,87 одсто, а код четири велике банке просечна варијабилна стопа би била на 7,46 одсто. Подаци сугеришу да су власници хипотека који враћају кредит почевши од шест одсто камате већ под стресом, тако да ако банке повећају стопе за још четвртину процента, многи би могли бити гурнути преко ивице финансијског стреса – нагласила је Востел.
Вести Онлине
