Огласна табла
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Каква година чека задужене клијенте у Србији

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић рекао је за РТС да они који имају стамбене кредите могу да очекују повећање месечних рата – за кредит од 50.000 евра, узет пре шест година, месечна рата биће већа око 2.700 динара. Изнео је податак да се у Србији штеди преко 2.000 евра у просеку, а просечна задуженост је између 1.600 и 1.800 евра.

Пре две године камате су биле у минусу, више је било новца у новчанику, сада је обрнуто.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да постоји инфлација, а један од начина да је зауставите је да рестриктивном монетарном политиком утичете на одлуке свих нас да се опрезније задужујемо.

„Они који имају стамбене кредите могу да очекују повећање месечних рата, искрено се надам да то није драстично, за кредит од 50.000 евра, узет пре шест година, око 2.700 динара је већа месечна рата, еурибор је 2,7 – очекујем да након шест месеци дође до корекције, али не тако велике“, објаснио је Васић на примеру.

Васић додаје да је 2023. кључна – у овој години треба да се заустави инфлација, у САД је после неколико месеци инфлација стала и кренула надоле, у ЕУ се после 17 месеци зауставила.

„Очекујемо да се то деси у Србији у првом кварталу ове године и да до краја године буде између 9 и 11 одсто, и да се у 2024. вратимо на циљаних 3 одсто, плус-минус 1,5“, рекао је Васић.

Да ли су клијенти постали опрезнији

Генерални секретар Удружења банака указује да свака банка мери свој ризик и управља својим ризиком и то је пословна политика сваке банке.

„Што се тиче самих клијената и ми доносимо одлуку, новац је роба, ако је нешто скупље мање ћемо узети, или незнатно мање и то је природна реакција када су овакве ствари у питању“, каже Васић.

Штедња и инфлација

Осврћући се на чињеницу да је штедња порасла и да су људи су опрезни у одлуци да им је боље да штеде него да троше нешто импулсивно, Васић напомиње да су два краја рестриктивне монетарне политике – с једне стране цена задуживања расте, али и извори финансирања – депозити такође расту и клијенти су мотивисани да додатно штеде јер добијају већу камату.

Изнео је податак да се у Србији штеди преко 2.000 евра у просеку, а просечна задуженост је између 1.600 и 1.800 евра.

„Нисмо презадужени и то је добар показатељ“, додаје Васић.

Ненаплативи кредити

Васић каже да је бројка што се тиче ненаплативих кредита слична са периодом из 2019. године, у просеку 2,8 одсто, код становништва 2,5 – што значи да је само 2,5 одсто оних који су узели кредите а имају проблема у отплати својих обавеза.

У 2016. имали смо око 750.000 корисника кредита, сада 1.250.000. Када неко добије посао оде у банку.

Васић објашњава да је то одлука сваког појединца који почне да ради, увек вам нешто треба када сте млади, с једне стране имате раст привредне активности, стопа незапослености је са 18 смањена на 8 одсто, када се запосле људи добију редовна примања и имају могућност да узму кредит, и то је природно и економски оправдано.

Ко не може да враћа кредит, продужава се рок отплате

Васић каже да је то одлична мера НБС, даје оквир банкама да могу да изађу у сусрет клијентима. Може клијент то да иницира ако осећа потребу, а може и банка да се јави клијенту ако примети проблем, уз сагласност обе стране.

То је превентивна мера, ако узмемо очекивања да ће бити стабилна економска ситуација у Србији: имамо прилив директних страних инвестиција 4,4 милијарде, извоз ИТ сектора скоро 2,6 милијарди, 1,7 милијарди прилив од туризма – то су показатељи који нам дају могућност да би БДП могао да буде 2 одсто, напомиње Васић.

Курс динара

Говорећи о курсу динара, каже да прилив страних директних инвестиција, извоз разних индустрија, прилив од туризма дају упориште да девизног новца има довољно, да неће бити притиска на динар и то је сидро наше економије стабилан курс, једна предвидивост.

„Мислим да ће тако остати и у овој години“, оцењује Васић.

Изазови у овој години, зелено банкарство

Зелено банкарство је како каже, шанса за све нас, јер смо зависни од угља, нафте и гаса.

„Ово је прилика да покренемо једну нову врсту економије и та зелена економија треба да буде наша будућност, када долазите да узмете кредит банка ће дати упутства како да будете на зеленој агенди“, закључио је Васић.

Извор: РТС

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Данас су Часне вериге Светог апостола Петра

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за недељу – 29. јануар

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нова младост ужичке „Младости“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Часови без мобилних телефона од 1.фебруара у Техничкој школи Радоје Љубичић

ОГЛАСНА ТАБЛА

Проверен начин за припрему џигерице (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јачање подршке предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом

ОГЛАСНА ТАБЛА

Танасковићева: Држава не дугује пољопривредницима, али ће им исплатити додатних 15 милијарди динара

ОГЛАСНА ТАБЛА

Лажно се престављао као тржишни инспектор

ОГЛАСНА ТАБЛА

Акустично крстарење четвртком: Trio Bypass

ОГЛАСНА ТАБЛА