Полиција је у четвртак ухапсила 14 особа због постојања сумње да су преварама уз помоћ онлајн платформи и улагањем криптовалута посредством три фирме из Београда причинили штету држављанима Немачке, Канаде, Швајцарске и Аустралије вишу од два милиона евра.
Сумња се да су ухапшени оштећенима лажно приказивали да тргују криптовалутама на поменутим платформама и да су за то користили савремене технологије, попут програма „Воице спин“. На тај начин они су омогућили да се лажно представе подаци на фиктивним платформама како би корисници били доведени у заблуду да је реч о легалној трговини, иако до трговине није ни долазило. Оштећени су улагали криптовалуте на поменуте платформе, док су ухапшени, како се сумња, вршили трансакције тих криптовалута како би сакрили изворно порекло преваре.
А како је изгледао рад у једном од сличних кол центара у прошлости, када су се криптовалуте појавиле, а у којем су и клијенти, али и радници довођени у заблуду и варани, открио је бивши радник једне од таквих компанија.
Како је испричао у Новом дану, пре шест, седам година радио је у кол центру који тргује криптовалутама, а за тај посао је сазнао преко огласа на који се ја пријавио на позицију оператера у кол центру.
„На разговору за посао добијете обавештење да радите у кол центру као посредник између брокера и људи који желе да тргују криптовалутама, а то не умеју. Склапате уговоре с новим корисницима путем телефона и касније их прослеђујете брокерима“, прича саговорник Н1 који је желео да буде анониман. Указује на то да је начин на који је све било представљено био врло уверљив – пролази се обука која је трајала отприлике два месеца. То је, како нам прича, била обука са психолозима, педагозима који су их учили како да комуницирају с корисником, како психолошки да утичу на њега, како да их придобију…
А онда је објаснио како се долази до корисника. „Све је функционисало тако што најпре пусте рекламе на друштвеним мрежама и интернет страницама где нуде онлајн трејдовање, трејдовање криптовалутама, У то време криптовалуте су се тек поојавиле и деловале су као добра прилика за зараду. Људи кликну на оглас и оставе своје податке, и ви њега позовете, подсетите га да је кликнуо и дао податке и дајемо му основне податке о компанији, како функционише, где је седиште, ко су директори… Након тога разговарате о личном животу – покушавате да сазнате његову финансијску ситуацију – да ли му дете иде у приватни вртић, школу, каква је брачна ситуација, да ли има хипотеку над станом, под изговором да су ти подаци неопходни како би персонални брокер боље располагао валутама у његово име“, објашњава наш саговорник.
Он наводи да пре него што клијенту траже паре, упуте га да уђе на страницу, где се пријави уз корисничко име и лозинку. „И ту он види све податке о фирми, чиме стиче први ниво поверења. Након тога му указујете на пакете којима може да располаже, наравно крећете од средње цифре, друге најниже, од 200 евра напр. – јако је битно да му не дајете нереалне опције у старту… Него му кажете да ће за пет дана доћи до 230 евра, али да ће с временом и с повећањем основице увећавати та зарада. Најчешће људима буде много, онда ви наступате с тиме да, ето, пошто је почетник и први му је пут ви њему чините да покуша са 100 евра да види како иде, па ако буде заинтересован подићи ће цифру на више. Ако он каже и да му је то много, да се плаши, ви му кажете да ће фирма дати бонус на то од 20 евра, како би кренуо и кажете му да у сваком тренутку може да повуче новац уколико буде желео“, преноси нам саговорник.
Ви онда манипулишете информацијама које вам је дао у вези са имовинским и финансијским стањем, видите тачно шта су му слабе тачке и њему објашњавате да овим начином зараде може да дође до новца а да ништа не уради – да ће то боркер да ради за њега, да ви то не наплаћујете, да кад се добије одређена сума новца, брокер ће узети проценат, додаје.
„Брокер је доступан 24 сата дневно и може да повуче паре у ком хоће тренутку. Тада већ пристају да уплате новац, преко сајта“, наводи додајући да се клијентима уплаћени новац врло брзо приказује на сајту, као и тај бонус и након тога га (клијента) прослеђује брокерима.
Саговорник Н1 наводи да просто нисте свесни да је у питању вид преваре јер има доста запослених у кол центру, све тече по протоколима, постоји цела структура и организација, а у другом делу фирме се налазе брокери који прате берзе и „слика је врло уверљива“.
Даље, кад су у питању клијенти, све иде следећим током: брокер позове клијента и мало сложеније му објасни оно што је већ чуо од оператера, након отприлике пет дана клијент добије позив током ког му се каже да је добио 30 евра, и кад се улогује – њему на налогу стоји 150 евра. „Након извесног времена га позове брокер, каже му добио си 300, каже му – сада је искочила та валута, да бисмо у њу уложили потребно је да дамо 1000 евра, имате 300 додајте 700. И људи су доведени у ситуацију – неколико су пута видели да добијају, а даје им се на кашичицу три, четири пута и једном велики новац и они су спремни да уложе велики новац како би дошли до зараде“, каже.
Врло је комплексно, додаје, указујући на то да људи у кол центру нису били свесни где раде и на који начин. „Веровали смо да радимо на правом месту, одређене ситнице су нам приказиване као статистичке грешке, добијали смо папире са анализама“, каже али додаје да тренутак када долази до проблема је онај кад први пут клијенти потражују свој новац, односно кад су се јавили да не могу да повуку новац или кад им брокери траже да не повлаче још.
„То је тренутак кад клијенти схватају шта се дешава. Ми (у кол центру), с друге стране, нисмо могли да схватимо шта се дешава јер је круг информација био затворен“, наводи. Ипак, посумњао да се нешто лоше дешава када су одређене банке забраниле уплаћивање новца. „Када сам питао надређене, нису имали адекватан одговор, наставио сам да инсистирам на томе – они су одбијали да одговоре, да би ми клијент рекао – ви сте мене преварили, скинули сте ми новац“, наводи саговорник Н1.
Иначе он наводи да се та фирма налазила у једној пословној згради у Београду, да је био закупљен цео спрат, да је постојала ХР служба која разговара сам кандидатима за посао, да постоје квалификациони кругови које морају да прођу – разговори са тим-лидерима, разговори са менаџерима и директорима као у свим фирмама, након чега иду обуке.
На сајту је могло да се види седиште, каже – да је у Лондону. “Имали смо тачну адресу и опис како изгледа и телефон из Лондона који, када се окрене број, добијете директора из Србије. На питање да ли варамо људе, добијали смо уверљиве одговоре – да људи ако би знали да се ради из Србије, да их зове неко са српским именом и презименом, теже би уплатили новац и да бољи утисак одаје да га зове компанија са седиштем у Лондону”, прича.
Саговорник Н1 наводи да су зараде биле примамљиве – да су почетне плате биле између 700 и 1000 евра плус бонуси. Код оних који су јако добри били у послу, зараде су биле око 2000 евра, каже. Наводи да је одлучио да напусти посао први пут када га је клијент позвао и рекао да не може да скине новац. „Отишао сам код брокера и упитао га о томе, а он ми се само насмејао“, рекао је и додао да му је тада дефинитивно било јасно шта ради и да у тој фирми нема више шта да тражи.
Не зна шта је с фирмом и не верује да више ради, јер, како каже, уверен је да такве фирме раде по неколико месеци.
