Многи предузетници када се суоче са изазовима, кризом у пословању или немају сталног посла решење нађу у опцији привременог прекида рада, односно пређу у стање мировања.
У Агенцији за привредне регистре (АПР) то се назива Промена времена трајања предузетника и они могу да замрзну своју предузетничку радњу, а да притом не наводе разлог за то.
То могу учинити тако што ће поднети пријаву о привременом прекиду обављања делатности Агенцији за привредне регистре (АПР).
Шта је потребно да би предузетници отишли у мировање?
Према информацијама АПР, регистровани предузетник може да стави у мировање предузетничку радњу подношењем попуњене регистрационе пријаве промене података. Са додатком 06 пријаве – прекид и наставак обављања делатности предузетника. Уз достављање доказа о уплати накнаде за регистрацију промене података у износу од 850 динара.
Ако је пријава електронска, такса износи 750 динара.
Наиме, од децембра 2023. године могуће је електронско подношење свих врста пријава на порталу АПР. Тако се и пријава почетка/краја привременог прекида делатности може поднети електронски.
Право на привремени прекид обављања делатности имају само предузетници.
То није све од процедура. Након подношења пријаве АПР, остале кораке предузетници треба да предузму и у Пореској управи, указују у АПР.
Предузетници треба да обавесте и Пореску управу
Када АПР донесе решење о привременом прекиду, о томе предузетници треба да обавести Пореску управу.
То се чини подношењем пореске пријаве ППДГ-1Р у року од месец дана.
Овом пријавом предузетник практично обавештава Пореску управу да је обуставио делатност како би му обрачуни пореза и доприноса били стопирани.
На сајту АПР постоји и напомена да уколико, рецимо, предузетница треба да оствари право на новчану накнаду за време трудничког боловања, важно је да се, пре подношења пријаве АПР-у, обрати Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО). То је потребно како би добила информацију који датум региструје као датум привременог престанка обављања делатности.
Предузетници немају рок до када могу замрзнути посао
У АПР наводе да није потребно да предузетници достављају доказ о плаћеним доспелим порезима и доприносима приликом регистрације прекида обављања делатности.
Не постоји стриктност ни када је у питању одређени период на који се предузетник може ставити у стање привременог прекида обављања делатности. Такође није одређено ни колико пута предузетник то може да учини.
Пријава се може поднети као привремени прекид, где се уписује датум почетка и датум завршетка прекида обављања делатности. Може се и изабрати опција „до поновног пријављивања“.
Минимални период мировања је 24 сата.
Битно је само поштовати да се датум прекида и датум наставка обављања делатности морају разликовати, наводе у АПР.
У погледу дужине трајања прекида, не постоји ограничење, осим за приватне праксе – лекарске ординације и апотеке, а у складу са Законом о здравственој заштити.
Како предузетник наставља рад?
Поступак за прекид мировања идентичан је као на почетку када се подноси захтев. Подразумева подношење пријаве наставка обављања делатности предузетника – обавезни подаци плус додатак 06 – прекид и наставак обављања делатности предузетника.
Такође, плаћа се и такса у истом износу односно доставља доказ о уплати накнаде за регистрацију промене података од 850 динара попуњавањем датума наставка обављања делатности.
Како то изгледа у пракси?
Милан Трбојевић, порески саветник појашњава да предузетник може спровести привремену одјаву делатности која може бити на одређено време (месец, два, три и више ) или на неодређено.
Уколико изаберете опцију на неодређено то значи да ће накнадно пријавити датум поновног почетка делатности.
„Потребно је пре свега да знамо са којим датумом ћемо то урадити и то може бити најраније датум предаје или неки будући датум. Због тога је потребно да то знамо унапред јер није могуће уназад се замрзнути. Уколико предузетник жели да то уради електронски онда је неопходан електронски потпис и све се уз плаћање таксе може онлајн завршити. Наравно, и даље је остала опција предаје у папирној форми у АПР или слањем поште захтева и плаћене таксе“, додаје.
Трбојевић каже да су разлози за подношење пријаве о мировању различити:
„Или немају посла или предузетнице одлазе на трудничко и породиљско. Некада су послови сезонског карактера или неко има посла два пута годишње па зато замрзава ван тог периода и слично“, објашњава он.
Погодно за делатности с повременим активностима
Будући да нема ограничења у томе колико пута је то могуће урадити, посао се може и више пута замрзнути у току године.
Примера ради, ако се неко бави организацијом догађаја и има три догађаја годишње за које обавља делатност по месец дана, могуће је замрзнути и одмрзнути делатност три пута годишње, наводи пример саговорник.
Када је реч о разлици између привременог прекида делатности код АПР од затварања радње, привремени прекид се пријављује када одређени период предузетник неће обављати делатност.
У том периоду неће тећи пореске обавезе. Затварање радње подразумева процедуру којом се одјављује делатности и предузетник трајно брише из регистра.
Привремени прекид је нешто што је, баш како и сам назив каже, привремено. Тиме предузетник не гаси свој ПИБ или предузетничку радњу само је “замрзава” на одређено време.
Овај прекид није исто што и гашење фирме и затварање предузетника. Потпуно гашење предузетника подразумева да уколико жели опет да ради, потребно је да отвори нову радњу за коју ћете добити нови ПИБ и нови рачун.
Шта значи привремени прекид за раднике?
Одлука о привременом прекиду, на пример, није основ за раскид уговора о раду.
Тако предузетник са радницима може имати договор о прекиду уговора о раду или ће наставити да измирује обавезе за доприносе и зараду.
„Најчешће када долази до тога послодавац и запослени или потписују споразумни раскид уговора уколико се могу договорити. Ако не, иде се на друге опције отказа уговора о раду или проглашавање технолошког вишка у зависности од ситуације“, каже Трбојевић.
Шта је са дуговима?
Будући да није обавезно да буду плаћени сви доприноси за замрзавање предузетника, опција коју предузетник може аутоматски изабрати је да у том периоду не плаћа и нема нове обавезе за порез и доприносе. Такође, може изабрати и да их има и плаћа, појашњава наш саговорник.
„У пракси најчешће се људи одлучују да немају обавезу плаћања нових доприноса“, каже Трбојевић.
Уколико имају неко дуговање, измирују та дуговања или траже репрограм дуговања, односно плаћање на рате.
Извор: Форбес