ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗАНИМЉИВОСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Када смо и зашто смо увели летње време

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а и даље постоје спорења да ли треба померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање.

Поједине земље већ су укинуле праксу сезонске промене рачунања времена. Такав предлог постоји и и у ЕУ, али још није постигнута сагласност.
Тик-так. Опет смо померили сат

Прелазак на летње рачунање времена почео је ноћас, када смо казаљке померили са два сата ујутро на три сата ујутро.

На зимско рачунање времена поново се враћамо 27. октобра.

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље – када се казаљка са три сата помери на два.

Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет – то се често завршава аутоматски.

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а и даље постоје спорења да ли треба померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање.

Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања јесу научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свету, а углавном показују негативне последице те праксе.

Истраживање из 2016. године у којем је испитана повезаност између померања на летње рачунање времена и саобраћајних незгода показује да је од 2002. до 2011. године прелазак на летње рачунање времена изазвао преко 30 смртних случајева, уз материјалну штету од 275 милиона долара годишње.

Европска комисија је још пре неколико година предложила укидање сезонског померања сата, али сагласност још није постигнута.

Предлог је 2019. године подржао Европски парламент, а државе чланице добиле су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће користити летње или зимско рачунање времена.

Коначна одлука није донета, јер је у марту 2020. године проглашена пандемија корона вируса, у већини држава Европе уведене су строге епидемилошке мере, па је изјашњавање о овом питању одложено.

Иако је било најава, ни власти у Србији још нису донеле закон оукидању сезонске промене рачунања времена.

Зашто је уведено летње време?
Основна идеја је да се боље искористи дневна светлост.

Лети када су дужи дани, помера се сат тако да се један јутарњи сат „украде“ и дода вечери – како би мрак пао касније.

То је, најпре, смислио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, давне 1784. године.

Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама.

Новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон закључио је да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима.

Слична идеја је пала на памет и прапрапрадеди певача групе Колдплеј Криса Мартина – Вилијему Вилиту 1907. године.

Он је објаснио да му је то синуло када је током летњег јахања ујутро приметио колико је завеса још спуштено.

Ипак, није доживео да то види у Великој Британији.

Летње рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија.

Обе су тада биле у јеку Првог светског рата и било им је врло значајно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ.

Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

Ипак, у мирнодопским условима то није заживело у Америци.

Под притиском фармера, амерички председник Вудро Вилсон убрзо је укинуо летње време, наводећи да се земља поново враћа „Божјем времену“.

Где се све користи?
Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње рачунање времена, а оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, пише Национална географија.

Већина земаља које га користе су у Европи и Северној Америци.

Исланд је изузетак, пошто је много северније од целе Европе и има екстремније варијације дневног светла и мрака током године, да не би имали много користи од померања сата.

Белорусија, Грузија и Русија су, такође, одабрале да имају исто време и зими и лети.

За земље на екватору, где дневног светла има приближно исто током целе године, нема потребе за оваквим уштедама.

Тако је и у Аризони и на Хавајима, које имају сунца током целе године.

Све остале савезне државе у Америци померају сат у пролеће и јесен.

И за и против

Чланице ЕУ добиле су 2001. обавезу да уведу такозвано – летње време, како би се трговина и транспорт на заједничком тржишту несметано одвијала и смањили трошкове енергије.

Додатни дневни сати у летњем периоду могли би да смање трошкове грађана на вештачко осветљење и омогуће им да слободно време проведу на отвореном.

Ипак, показало се да су реалне уштеде енергије прилично маргиналне.

Смањење електричне енергије надокнађује се повећаном употребом грејања или климатизације, а такође и горива у возилу.

Притом, неки од главних трговинских партнера ЕУ – попут Кине, Русије и Турске – не померају сат.

Извор: ГЗС/ББЦ

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Био бизнисмен у Канади, па продао кућу и јахту и вратио се у Србију: Наш певач променио је живот из корена после емисије Никад није касно, а сада је поново изненадио

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јаковљевић: Отворено писмо директору Института за воћарство у Чачку

ОГЛАСНА ТАБЛА

Кошарка: Златибор се не предаје пред најтежим задатком

ОГЛАСНА ТАБЛА

Најсиромашнији пензионери добијају пакет помоћи – ево шта се све налази у њему

ОГЛАСНА ТАБЛА

Које се новчанице најчешће фалсификују у Србији и како да их препознате

ОГЛАСНА ТАБЛА

НБС: Одложено плаћање и на рате без камате DinaCard картицама

ОГЛАСНА ТАБЛА

Сезона одавно прошла, али цене остају исте: Пет кафа на Копаонику – 2.000 динара

ОГЛАСНА ТАБЛА

И ове године бесплатни уџбеници за одређене категорије ученика

ОГЛАСНА ТАБЛА

Велики дан за мештане Врутака, после 40 година асфалтиран пут (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА