OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA NA TANJIRU

Jogurt, kefir, kiseli kupus — za spas od korone

Francuski naučnici su došli do zaključka da je u mnogim zemljama smrtnost od kovida-19 niža zbog specifičnosti njihovih nacionalnih kuhinja. Istraživanja su pokazala da određena hrana, ako se redovno konzumira, može smanjiti verovatnoću prodiranja virusa u organizam, kao i njegovo destruktivno dejstvo.

Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. Tu činjenicu su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida-19 značajno niže od onih kod njihovih suseda.

Na primer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Nemačkoj je broj obolelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Koreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.

Jogurt i kefir — „živi štit“ protiv virusa
Grupa od 25 naučnika na čelu sa profesorom pulmologije na Univerzitetu Monpelje, doktorom Žanom Buske (on je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO), obavezala se da identifikuje šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Koreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.

Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju „živi štit“ protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.

I kiseli kupus štiti od virusa
Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Koreje pojavila zajednička stavka. Stanovnici ovih zemalja ređe umiru od kovida-19 nego njihovi susedi. Ispostavilo se da u obe države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mleka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.

Prema mišljenju profesora Buske, malo se pažnje posvetilo regionalnim razlikama u ishrani zbog širenja i ozbiljnosti virusa. Dok sa druge strane, promene u ishrani mogu biti od velike koristi.

„Otkrili smo da fermentisani mlečni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji virus korona koristi za prodiranje u ćelije“, izjavio je Buske.
„I sam sam promenio način ishrane. Sada jedem kupus tri puta nedeljno i pijem kefir za doručak“, dodao je on.

Nutricionistkinja Roza Mutalimova objašnjava zašto su baš kefir i kiseli kupus tako korisni.

„Ove proizvode objedinjuje činjenica da su pripremljeni uz upotrebu fermentacije, to jest, putem vrenja i kiseljenja. Ovo je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane, koji je otkriven u vreme kad frižideri nisu postojali. U Evropi su putem fermentacije spremali kupus kao zalihu, drugim rečima: kiselili su ga. A takođe i kiselu pavlaku, tvorog (ruski mladi sir) i sireve. U Koreji su od davnina fermentisali „kimčhi“, kiselo povrće sa začinima u kome dominira kupus.

Fermentisanih proizvoda ima puno, postoje neke vrste u svakoj nacionalnoj kuhinji, ali se sve pripremaju na različite načine. Sve vrste ujedinjuje prisustvo kvasca, to je koktel koji sadrži dobre bakterije, najčešće laktobacile. To su hranljive bakterije: tokom fermentacije bore se sa opasnim mikroorganizmima poput ešerihije koli. Ali činjenica je da tokom termičke obrade, žive bakterije umiru. Na primer, u testu pripremljenom sa kvascem bakterije će još biti, ali ne i pečenim proizvodima za koje se koriste. Dakle, žive hranljive bakterije postoje samo u takvim fermentisanim elementima ishrane kao što su mlečni proizvodi (jogurt, kefir i tako dalje) i u kiselom kupusu.

Uloga korisnih bakterija u našem telu je jako važna: u zavisnosti od njihovog broja, naš imuni sistem reaguje na patogene. Jednostavno rečeno: što više korisnih bakterija imamo u crevima, to smo zdraviji.

Lekovitost kamiljeg mleka
U prilog zaključcima francuskih naučnika govori i činjenica da je u Kazahstanu i Turkmenistanu broj obolelih i preminulih od kovida-19 mnogo niži nego kod njihovih centralno-azijskih suseda. Stvar je u tome da upravo u ove dve zemlje od davnina u kulturi ishrane važno mesto zauzimaju mlečni proizvodi koji su spremljeni uz pomoć mlečne kiseline, procesa zgrušavanja mleka i alkoholne fermentacije, koji su praćeni ceđenjem, mućenjem i sušenjem. Mlečni sto Turkmena prolazi složenu biohemijsku i fizičko-hemijsku preradu i na kraju je mnogo raznovrsniji, nego kod njihovih suseda u regionu: Uzbekistanu, Tadžikistanu, Kirgiziji, Iranu i Avganistanu. U isto vreme, u Turkmenistanu se aktivno koristi naročito korisno ovčje i kamilje mleko, iz koga se kao rezultat fermentacije dobijaju napici za koje narod smatra da su „lekoviti“ i čak magični“.

Lekovito piće od kamiljeg mleka prave i Kazahstanci u jugozapadnim regijama Kazahstana, gde se gaje kamile. Kod njih se napitak naziva „šubat“. U područjima gde nijedan dan ne prolazi bez šubata, ljudi se razboljevaju mnogo ređe i oporavljaju se mnogo brže.

Izvor: rs.sputniknews.com

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

U Opštoj bolnici u Užicu trenutno je hospitalizovano pet pozitivnih i suspektnih pacijenata na korona virus

Oglasna Tabla

Ministarstvo sufinansira energetsku efikasnost na lokalu

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za utorak – 29. septembar

Oglasna Tabla

Trend koji nam se nameće: Maske kao apsolutni must-have

Oglasna Tabla

„Šetnja za zdravlje“ u organizaciji Savteovališta za žene obolele od raka „Jefimija“ Užice (VIDEO+FOTO)

Oglasna Tabla

U Užicu nove cene vode i kanalizacije

Oglasna Tabla

Tenis: Korkunov i Obradović nose ITF trofeje sa Zlatibora

Oglasna Tabla

Uskoro vakcinacija protiv sezonskog gripa

Oglasna Tabla

Učešće Turističke organizacije Zlatibor na Svetskom danu turizma

Oglasna Tabla