Река Лим готово са сваком падавином, из свог горњег тока и приобаља покупи сав људски немар у виду неконтролисаних дивљих депонија и неорганизованог одлагања отпада и онда га лагерује на првој устави, што је у овом случају Потпећко језеро. Координисана акција „Србијавода“ и Електропривреде Србије на уклањању отпада са ланчанице, уз подршку општине Прибој почела је јуче, а отпад се транспортује на депонију „Дубоко“ код Ужица, пише РИНА.
Према проценама стручњака из „Србијавода“ количина отпада износи од 10 до 15 хиљада кубних метара ђубрета, састављеног од пластике и пет амбалаже, разних метала, кућних апарата и уређаја до значајних количина дрвне масе. Иако су падавине стале, ниво језера и самог Лима спао, отпад и даље пристиже на ланчаницу.
– У последњем већем дотоку бележили смо преко 600 метара у секунди и онда се сав отпад који се на обала Лима, од изворишта, Плавског језера па до бране ХЕ „Потпећ“ крене. Раније се задржавала на самој брани хидроелектране. Сада, нека три километра изнад саме бране имамо ланчаницу која је задржала то смеће. Мислим да је ово међудржавни проблем јер већи део отпада долази из Републике Црне Горе – каже Предраг Шапоњић, директор Лимских хидроцентрала.
Иако се нагомилани отпад налази на делу Потпећког језера који припада општини Прибој, нема ниједног килограма смећа.
Минситарство заштите животне средине Републике Србије током претходне две године, од како су ове ружне слике забележене на смој брани ХЕ „Потпећ“, преузело је значајне и конкретне мере на превентиви и санирању уочених, такозваних „црних тачака“, попут депоније Стањевине на уалску у Пријепоље, уклањање дивљих депонија на току Лима кроз Србију, санирању две трећине депоније у Друглићима код Прибоја и на крају постављање речних преграда, односно ланчаница на реци Лим за заустављање и прикупљање плутајућег отпада.
Да је то одличан пројекат показало се последњих дана када, захваљујући последњој баријери смеће није стигло до саме бране ХЕ „Потпећ“ чиме би се потпуно онемогућио рад ове електране али и других енергетских објеката у дринском сливу. Један од проблема је и то што део овог отпада не заврши само на површини језера.
– Један део смећа потоне. Задржава се на улазним решеткама грађевине, смањује нам саму производњу и у појединим случајевима имамо хаваријске застоје. Тако да електрана понекад и данима буде ван погона, а све је то штета по Електропривреду Србије – рекао је Шапоњић.
Због неприступачног прилаза самом месту на коме се отпад вади из језера, он се прво товари на мање камионе, а потом претовара на шлепере и одвози на регионалну депонију Дубоко код Ужица. На језеро су допремљени и чамци којима се смеће гура до обале, одакле га багери ваде из воде. Акција ће сигурно трајати неколико дана.
А да се овакве слике не би понављале мораће да се обнове међународни преговори свих релевантних чиниоца суседних држава кроз које река Лим протиче. Јер ако сви уредно почистимо своје двориште и смеће не пребацујемо код комшије оно ће уместо у реци завршити тамо где му је и место, на депонијама. Река Лим ће остати чиста и истинска природна и туристичка лепотица овог краја.
RINA
