ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА БАЈИНОБАШТАНСКЕ ВЕСТИ

Јединствено српско археолошко благо крије се у близини Перућца, уписано на УНЕСКО листу културне баштине

https://www.aikbanka.rs/?utm_source=Oglasna_tabla_UZICE&utm_medium=Baner&utm_campaign=Institucionalna_lokal&fbclid=IwAR0a4K9CUdazFDWUviT0kK0Cexl4UtSlf0avqxB4_umRi6DfhwuM7utiGmk

Бајина Башта – Бајина Башта и језеро Перућац су међу најатрактивнијим туристичким локацијама у Србији, али осим величанствене и јединствене лепоте на тој територији крије се и велико културно-историјско богатство. Ту је највише пронађених изузетно старих стећака смештених на две локације у Перућцу и Расишту.

„Настајали су од XII до XVI века, а разликују се лежећи и усправни стећци. Мраморје или Багруша у Перућцу је средњовековна некропола са стећцима. Убраја се међу највеће и најочуваније средњовековне некрополе у Подрињу. Од некада уочених 200 стећака, сачувало се 88 типа плоче, слемењака са и без постамента, сандука са и без постамента и два аморфна. Различитих су димензија и у целини фино обрађени, а на само једном се назире већи рељефни цветолики орнамент“, изјавио је за РИНУ, Ранко Милановић из НП Тара.

Јединствено српско археолошко благо крије се у близини Перућца, фото: РИНА

Заједнички назив стећака из Расишта и Перућца јесте Мраморје и као такви заједно са налазиштем у Пријепољу и стећцима у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори уписани су на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине као заједничко благо ове четири државе.

„Истраживање некрополе у Перућцу започела је археолошка екипа Народног музеја из Београда у току 2010. године, а испитано је осам скелетних гробова, испод четири слемењака и под једним сандуком и плочом. Покојници различите полне и старосне структуре, полагани су у правоугаоне раке, покривани даскама и оријентисани по правцу запад-исток са девијацијама према северу. У два гроба откривени су сребрни новчићи из XV века, који потврђују коришћење гробља у овом периоду, што не искључјује да је оно коришћено и раније. Конзервацију некрополе је извршио Републички Завод за заштиту споменика културе у лето 2011. године“, рекао је Милановић.

Стећци се понекад могу пронаћи са уклесаним сликовним украсима или натписима, а махом су смештени у групама, у породичним, племенским и сеоским или и властелинским некрополама, уз цркве или мимо њих. Ови средњовековни споменици су најчешће украшени повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима. Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.

Мраморје у Растишту чине две некрополе са стећцима које датирају из XIV и XV века, а налазе се на потесима Урошевине и Гајеви међусобно удаљене око 500 метара. Некропола није археолошки истражена, а конзервацију је обавио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда у току 2012. године.

ГЗС/ РИНА

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Трећег дана мале матуре осмаци полажу тест из изборног предмета

Струја неће поскупети ове године, ЕПС креће у реформе

Момо Капор: Како се Српкиње свађају на мору

ОГЛАСНА ТАБЛА

Почиње пријављивање кандидата за пријемне испите на факултетима

Почео јубиларни 10. XCross на Златибору

ОГЛАСНА ТАБЛА

Температура данас до 39 степени, а биће још врелије

Почео са радом дечији базен на плажи, улаз бесплатан (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Други дан мале матуре осмаци полажу тест из математике

Почиње лето, обданица најдужа, а ноћ најкраћа