Home / FOTO RAZGLEDNICA / Izložbom u Sevojnu Nikola Radosavljević se zahvalio školi na osnovnom obrazovanju

Izložbom u Sevojnu Nikola Radosavljević se zahvalio školi na osnovnom obrazovanju

„Rad, rad i samo rad“ kao „formulu“ uspeha u životu poručio je mladim ljudima budući najmlađi doktor umetnosti Beogradskog univerziteta, Nikola Radosavljević na svojoj samostalnoj izložbi radova u Sevojnu. Nikola je ovu izložbu, otvorenu 8. oktobra realizovao u svojoj prvoj školi- Osnovnoj školi  „Aleksa Dejović“ u Sevojnu.

Tri serije radova, međusobno nepovezanih temom, obuhvećenih nazivom „Zajedno, samo zajedno“ biće izložene u školi do 22. oktobra.

-Ovde se predstavljam serijom crteža koji su moj lični izbor iz perioda likovnih istraživanja na fakultetu. Radovi nemaju zajedničku odrednicu, ali predstavljaju pregled mog bavljenja likovnim izrazom iz perioda od početka studija do doktorskog rada na fakultetu.Smatram da su ovo vrlo interesantni crteži za publiku koja je izuzetno zahtevna, jer kada izlažete u osnovnoj školi, posebno u svojoj matičnoj školi, to se razlikuje od bilo koje galerije. Uzrast dece, od I do VIII razreda osnovne škole zahtevao je jako strogu selekciju šta ću da prikažem tako da budu razumljivi svima: od najmlađeg posetioca do starijeg uzrasta.

Nikola je rekao da je ova izložba i jedan način njegovog oduživanja osnovnoj školi za obrazovanje koje mu je ovde dato.

Izložba „Zajedno, samo zajedno“ je njegova 28-ma po redu samostalna izložba, a do sada je izlagao na preko sto pedeset grupnih izložbi, kako sam kaže „što crtačkih, što grafičkih, i uglavnom su to bile izložbe međunarodnog karaktera.“

-Ove cifre koje govore o broju dosadašnjih izložbi možda jesu velike, ali to suštinski ništa ne znači ako se to radi samo da bi se radilo. Bitno je da, kad radite, razmišljate suštinski, baviti se umetnošću, teorijom,praksom,  razmišljati o strukturi, i slično, tako da to verovatno više govori o mojoj posvećenosti radu, uloženom vremenu i trudu, kao i o podršci ljudi koji su bili uz mene sve ovo vreme.

Podrška koju je Nikola, ovim putem pomenuo, odnosila se ne samo na porodicu i prijatelje, već i , kako je sam napomenuo: Grad Užice koji mu je omogućio stipendije tokom srednje škole i fakulteta, i „ta stipendija nije značila samo novčanu pomoć tokom studija, već i postavljala visoke kriterijume koji se tiču uspeha tokom školovanja, tako da je to u jednom segmetnu bio i svojevrstan podsticaj“.

-Generalno, što se tiče države Srbije prema mladim umetnicima, taj odnos je dosta nedefinisan i veoma diskutabilan.

Nikola je sa kustoskim timom iz Srbije svojoj naciji doneo zlato sa Praškog kvadijenala 2015. za oblast scenske arhitekture i scenskog dizajna:

-Na žalost , u tom momentu,  mediji nisu prepoznali značaj te nagrade, iako se radilo o svetskom takmičenju na kome smo predstavljali Srbiju u jedno vrlo ozbiljnom rangu velikih umetnika iz celog sveta, a posebno regiona-rekao je Nikola povodom njegovog obraćanja naciji tim povodom čuvenom rečenicom „Ja sam zlato Srbije, ali mene nećete čekati na balkonu“, i dodao:

-Nakon toga stvari su malo počele da se menjaju, i na javnoj sceni se više pažnje daje kulturi, umetnicima, i iako taj odnos i dalje nije sjajan, dosta je bolji nego što je bio do te godine.

Odnos društva prema kulturi Nikola karakteriše i kao tendenciju brutalnog nevođenja računa o svojoj kulturnoj baštini, a to ilustruje i ovogodišnjom eskalacijom događaja vezanih za Grafički kolektiv:

-Poslednje godine obeležili su veliki skandali koji su napravili izvesne probleme ne samo u našoj kulturi već su imali i odjeka u regionu. Poseban šok sam doživeo premeštanjem Grafičkog kolektiva, naše glavne institucije, mislim na nas, grafičare, iz svog matičnog prostora koji je dizajniran, osmišljen i namenjen da bude prostor za grafiku i grafičku kulturu. To je prostor koji je formiralo regionalnu grafičku umetničku scenu poslednjih 70 godina a onda, odjednom, zbog jedne poslastičarnice  biva izmešten iz tog prostora, jer kapitalističkim načinom razmišljanja,država veruje da će za društvo učiniti više tim potezom,nego da sačuva kulturu. Kao grafičar, u tom trenutku sam pomislio da za nas ovde nema mesta, ali mi znači činjenica da se Grafički kolektiv kao takav nije ugasio. Nastavili smo da radimo, ali takve stvari zaista ne odaju optimizam po pitanju odnosa države prema kulturi.

Osvrćući se na skorašnju izložbu, doktorski projekat „Hazarski rečnik“, otvorenu u Narodnoj biblioteci Beograda, Nikola je izneo osnove svog istraživanja:

-Izložba je pripremana zadnje tri godine i to je moj zvanični doktorski umetnički projekat, i obuhvata seriju knjiga umetnika i radove velikog formata koji su strikna metafora trenutnog društva, i aktuelne društveno socijalne scene u zemlji. Iskoristio sam motiv pejzaža da prikažem različita mesta na kojima bismo se mogli sakriti u slučaju potencijalne velike katastrofe. Sve ono čemu težimo u društvu i način na koji ono funkcioniše zvuči kao jedna katastrofa koja prema Paviću, u njegovom romanu „Hazarski rečnik“ rezultira time da su Hazari potpuno nestali. Dao sam tu pretpostavku kako Srbija, u ovom momentu, kada razbaštinjuje svoju kulturu i odbija kulturno nasleđe kao primarno,može takođe, vrlo lako da bude izbrisana iz istorije sveta.

Izložbu „Zajedno, samo zajedno“ realizovalo je Udruženje osoba sa invaliditetom „Minimas“ iz Sevojna kao jedan od tri ovogodišnje programa projekta „Kružni tok Sevojno“, a pod pokroviteljstvom Gradske opštine Sevojno.

Izvor:pasaz.rs/M. Nikolić

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/