У суботу 8. октобра  у Галерији Рефлектор биће одржана изложба “Ужички Минотаур” Славка Луковића са почетком у 19 часова.
Изложба траје до 17. октобра.
Сетите се неке књиге која вас је разведрила, духовито и јасно написане. Смејали сте се и бесконачно забављали. А онда помислите – јест било смешно, али је јако паметно, јер је сасвим истинито. Није ме тек склоност литерарним интерпретацијама Славка Луковића навела да реч о „Ужичком Минотауру“ започнем поређењем са књижевношћу. Друга је мисао била, након дугог посматрања његових цртежа – не можете их прелетети, траже да се задржите: мало је појава у савременој ликовној уметности на Луковићев начин духовитих, који се ишчитавају посвећено и лако, истовремено садржајно и језички промишљено конципираних. Такву замисао ћете, чини ми се, лакше пронаћи у библиотеци. Минотаур, човек – бик, пре но што се уселио у замршену данашњицу, прешао је неколико хиљада година дуг пут од митолошке генезе, кроз историју уметности и књижевност, до психоаналитичких интерпретација модерног доба. Симболика Минотаура, као отеловљења принципа мушке плодности, задржала је витално присуство кроз цивилизацијске смене.

Шта је то што је Минотаура Славковог и нашег доба променило? Најпре дирљива помиреност са узалудним покушајима остваривања симболичког принципа. Славков човек-бик мири се са неизвесношћу пољуљане мушке доминације, али се исто тако узда у упорност своје
духовитости, помоћу које успева да приђе наглашено еротизованим младим женама, са којима се спаја у облаку шаљивих стихова.
Условљено односом намера актера цртежа, уметник Минотаура и женске фигуре смешта час у празан, час у колажно конструисане просторе, стварајући свеобухватну сценографију данашњице – од неутралне позадине, преко традиционалне пасторале, до поп-артовског дизајна и непретенциозно одабраних савремених ентеријера. Шаролик простор исписан јестиховима широког поетског распона – ту наилазимо на народне пошалице, затим на стихове омиљене музике придошлица са села у српске градоове 70-их година прошлог века (назваћемо је класик-народњак), на нежне стихове српског романтизма (плански издвојене из контекста у сврху еротизације цртежа), најзад и на оригиналне и социјално-актуелне стихове самог Луковића. 

СЛАВКО ЛУКОВИЋ
Рођен у Ужицу 1988. године. Након завршене средње Уметничке школе у Ужицу, уписује Факултет ликовних уметности, одсек графика, у Београду, у класи Добрице Бисенића. Мастер студије завршио на истом факултету 2012. године у класи Жарка Смиљанића.
До сада је излагао на 11 самосталних изложби и учествовао на преко 70 колективних изложби у земљи и иностранству.