Home / FOTO RAZGLEDNICA / Izložba slika Olivera Lola Adžić „U SLAVU SUNCA I RODA“

Izložba slika Olivera Lola Adžić „U SLAVU SUNCA I RODA“

19. februara 2018. na Zlatiboru, u Čigoti u 20.30h, svečano će biti otvorena izložba slika Olivere Lole Adžić.
Olivera Lola Adžić, po zanimanju je filolog. Bavila se marketingom i prevođenjem sa italijanskog, španskog i ruskog. Slika unazad tri godine. Osnove slikanja usvojila je od profesorke Natalije Petrović, a dar za slikanje nasledila je od ujaka Slobodana Tomića.

Kako i sama kaže – umetnost je njena strast, piše i slika, jer se ne miri sa svetom koji nije po meri čoveka. U ovo sumorno doba, umetnost je neutaživa glad za lepotom, neizostavna karika unutrašnjeg balansa u ovo smutno doba distrozije vrednosti i ona je katalizator lučenja endorfina, koji razvedrava mutne vidike, kako u samoj umetnici, tako i kod publike. Ujedno, ogledalo je njene nasušne potrebe da njome oplemeni životnu stvarnosti i ozari ozebla ljudska srca, umorna od sivila dekadentne civilizacije, od obezdušenih formi postojanja, vrištećeg kiča koji zaglušuje i um i sluh i koji zdušno nameću oni koji su od onih silapostavljeni da drže kormilo naše kulture i vode je u ambis nepostojanja, rastačući sve vrednosne i estetske kriterijume.
Lola – SrBkinja svetlosnica, koja svoja dela stvara na sunčanoj strani, nasuprot tmine imperijalne vladavine estetike splina, posrnuća i izopačenosti koju globalna vlastela pokušava da nametne i kao kulturni obrazac i kao modus viviendi. Naprotiv likova utvara, grdnih prikaza, spodoba i devijantnih stvorenja koja izviru iz pomodarskih trendova u slikarstvu, kao objekt nekrofilskog sladostrašća pomerenih umova, nastoji da oslikava svoj narod u arhajskoj čistoti i divoti, u krasoti narodnih odora i nošnji i da pokaže svetu lepotu i dobrotu blagorodnog i blagodarnog naroda kome pripada, koja se razlikuje od slike koja se o nama ciljano stvara i od već uvreženih potmulih predstava.

Vedrina i sjaj karaktera koje gradi u okviru tema sa nacionalnim predznakom su umetnicin vid odbrane pukog i esencijalnog bivstva od mrkline i sile koja je osovila i nejaka pleća našeg naroda i svojevrsni su izraz pobede lepog i svetlosnog nad groteskom i nihilizmom koji se ustoličavaju kao vrhovne estetske vrednosti modernog doba, koje se ocrtavaju u nekim mračnim kružocima, odrodjenim od lepote, sklada i harmonije, u težnji da svojim plesnivim dahom okuže sve što je zdravo, šisto i umilno pitomo, a što emanacija arhajske prirode, genoma i duše Srbinove.

Slike odišu tananom lirikom kroz fluidne prelive i tonove zvezdanih vagri i sa kojih isijava nežnoplavetna svetlost vedsrBske duše.

Kultura i umetnost, običaji iv erovanja, lepota i mudrost življenja čine tradiciju jednog naroda. Tradicija srpskog naroda bogata je i neiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha našeg naroda.

Srpska narodna umetnost živela je sa narodom i proizišla iz nejga.

Nošnja koju koristi stanovništvo odredjenog područja uklapa se u sliku kraja i otkriva nam osnovne grane privrede, iz nje se čitaju klimatski uslovi, na njoj se održava blagostanje šire zajednice, ali i imovinsko stanje svakog pojedinca i njegove porodice. Pored toga, narodna nošnja skritva u sebi i tragove onih istorijskih dogadjaja koji su u prošlosti kraja bili značajni i koji su ostvarili svoj pečat u njenom oblikovanju. Konačno, narodna nošnja je slika likovnog shvatanja i stvaralačkog dometa naroda, koji je u tom, za život neophodnom rekvizitu, našao medij kroz koji je progovorio iz dubine svog bića, da bi na svoj način i svojim govorom izrazio težnju za lepotom.

Narod bez mitova, predanja i tradicije i bez uvažavanja svojih heroja i istinske istorijske svesti nije narod, već oblak ukletih planktona koji nose brze vode vremena.

Naša umetnica, teži da ovekoveči izvesne elemente našeg predanja i da velikane naše unačke prošlosti prenese na platno, kao i da oslika scene života naših predaka. Velika raznovrsnost osnovnih elemata, formacija i stilova, svedoči o neiscrpnoj bujnoj mašti koja je u oblasti narodnog stvaralaštva našla svoj snažni izraz.

Najveća pobeda biće radjanje naše dečice, negovanje tradicije, jačanje sela, sloga i preporod srpske misli i duha i povratak sjajnih srpskih umova rasutih širom sveta u svoju maticu!

Kako su slike predstavljene dva ciklusa: ,,U slavu Suncu“ i ,,U slavu rodu“ i obzirom da slike slave život, održavaju tradiciju i daju nadu u bolju budućnost, samim tim, ova izložba će biti nešto potpuno drugačije.

Naši gosti, upotpunice izložbu i ,,oživeti slike“.

Za početak, veliku zahvalnost dugujemo gospodinu Dragoslavu Glavonjiću iz Užica, koji je guslar veteran – učesnik emisije ,,Ja imam talenat“ i koji je oplemenio prostor predmetima od drveta ručne izrade, kao i guslama iz svoje radionice.

Ivan Terzić, autor prve i jedine foto-monografije na našim prostorima ,,Narodna nošnja Srba“ , po zanimanju etnolog i antropolog, koji se još bavi izradom etno nakita od perli, rodom iz Užica, živi u Beogradu, čijim smo rečima otvorili prethodno održane izložbe, ionako neće biti prisutan, napisao je jedan esej lepoti narodne nošnje i o nošnji koja je zastupljena na slikama Lole Adžić.

Kristina Milivojević, član ženske pevačke grupe KUDa ,,Prvi partizan“ iz Užica, pod umetničkim rukovodstvom Vladimira Perišića, otpevaće nekoliko pesama.

Marko Džambasović učitelj sa Zlatibora i instrumentalista odsviraće kompozicije na fruli, dvojnicama, kavalu i gajdama.

Janko Radišić, glumac iz Užica, kazivaće stihove Lole Adžić.

Iz Priboja, članovi društva guslara zahvaljujući gospodinu Draganu Ljeljenu, uzeće učešće na izložbi guslar Petko Bošković koji će se predstaviti pesmom Gusle diko roda mog, pevačka grupa u dvočlanom sastavu koji čine Radenko Gordić i Miroljub Raketić pevaće drevnim stilom pevanja ,,iz vika“ ili kako se još naziva ,,u glas“. Za pevanje ,,iz vika“ potrebna su dva izvodjača gde prvi predvaja, a drugi prati. Prema rečima etnologa Bose Rosić, reč je o dijafonom pevanju u dvostihu ili četvorostihu. Lirska misao je potpuno zaokružena i čitava priča ispričana je i završena. I pitana i odgovori su tu. Zastupljena je u dinarskim predelima, a obzirom da je ovo način pevanja koji iščezava nadamo se da će privući mlade kako bi se nastavila tradicija. Na izložbi čućemo dve pesme: Ravna kremna medju dvije gore i Sejo Jelo ne varaj momka.

Tehnička podrška je Saša Kocić Koce, dok će za fotografiju i video biti zadužen Photo story i Creative production by: Šuljagić.

Prijatelj izložbe je i Nova pekara iz Užica, gospodin Mile Paunović.

Organizacija ove izložbe, pripala je Ivani Ivanović iz Užica, koja se bavi etnoturizmologijom i marketingom.

Iako se u našoj kući stalno moglo začuti guslanje mog dede Dragoslava Glavonjića, velika ljubav prema narodnoj tradiciji, rodila se zapravo nešto kasnije, prilikom saradnje u organizaciji najvećeg festivala veterana folklora, gde sam bila zadužena za marketing, obzirom da sam se godinama pre toga bavila organizacijom i marketingom, prvenstveno humanitarnih koncerata. Diplomirala sam u narodnoj nošnji, što je izazvalo poprilično dosta negativnih komentara i komentara poput da bi me trebalo biti sramota što na taj način sebi ,,kupujem“ diplomu i ,,privlačim previše pažnje“. To me dodatno motivisalo da onda ,,privučem“ još više pažnje i duboko uronim u svet naših običaja, tradicije, kulture, kako bih motivisala mlade da štite ono što je naše i što su gradili nasi preci.
Posala sam član igračke sekcije Udruženja za negovanje narodne tradicije ,,Veterani Zlatibora“, posećivala razne festivale i manifestacije vezane za narodno stvaralaštvo i kao učesnik i kao posmatrač, a saradnju proširila sa još nekim KUDovima u Srbiji i inostranstvu u vidu PR menadžera odnosno promotera. Trenutno najviše saradjujem sa muškom pevačkom grupom KUDa ,,Djoka Pavlović“ i etnologom Ivanom Terzićem, a u procesu sam osnivanja svog udruženja za negovanje narodne pesme i instrumenata, prevashodno gusala.

Nakon izložbe na festivalu veterana folklora na Zlatiboru, upoznale smo se gospođa Olivera Lola Adžić i ja. Obzirom da je u susret išla njena druga izložba na Zlatiboru, pozvala me preko zajedničkog prijatelja i kolege iz KUDa da budemo domaćini na njenoj izložbi, da dodjemo u nošnjama i da donekle upotpunimo samu izložbu. Pored toga, ja sam održala jedan govor o kulturi i tradiciji, neke zanimlivosti o delovima narodnih nošnji iz fotomonografije Ivana Terzića – Narodne nošnje Srba , što je donekle bio jedan od mojih zadataka.

Pored toga, dogovorili smo se da će ova, treća izložba na Zlatiboru bude nešto drugačije, nesvakidašnje i nešto što će nadamo se, ostati zapaženo, pa ćemo tako pored same izložbe imati goste koji će ,,oživeti” manifestaciju.

Od same izložbe očekujemo da ćemo verodostojno predstaviti svoju zemlju kroz umetničke forme i probuditi nostalgiju u našem narodu koji živi tamo, kao i lepo druženje.

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/