Огласна табла
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Иза нас је година коју је „појела“ инфлација: Каква ће нам бити 2023. и да ли је заувек прошао период „јефтиних кредита“

Амерички ФЕД и Европска централна банка (ЕЦБ) током 2022. повећавале су референтне каматне стопе неколико пута, а то су пратиле и остале централне банке због чега су камате на кредите грађана значајно порасле. Тај инструмент у борби против инфлације биће коришћен и даље па, кредитирање неће бити јефтиније ни у 2023.

Грађани Србије навикли су протеклих година да због мале цене новца и Еурибора који је био чак и у минусу олако узимају кредите за разне ствари, од летовања до куповине стана. Месечна рата кредита је већ скочила током 2022, а могла би још да поскупи.

„Тржиште, односно инвеститори, су већ предвидели даљи скок камата у наредној години заправо кроз калкулације вредности самих акција и обвезница и претпостављају да ће у Европи кључне каматне стопе бити подигнуте до отприлике 3 одсто, а у Америци до неких 4,75 одсто“, каже Малиша Ђукић, професор Београдске банкарске академије.
Централне банке то раде како би поскупео новац, а грађани били дестимулисани да узимају кредите. Самим тим долази до смањења инфлације. Међутим, они који већ имају кредите за станове, рецимо, могу бити у проблему током 2023.
„Ако сте узели стамбени кредит пре 10, 15 година добар део тог кредита сте већ отплатили и на тај начин било која каматна стопа која се аплицира на остатак дуга нема великог утицаја, значи 5,10, 15 до 20 евра. Можда ће највише да погоди подизање рате оне који су узели кредит ове године стамбени кредит. Значи нисте стигли да отплатите део вашег кредита и свако подизање каматне стопе утиче на вашу рату и то може да буде 30 до 50 евра“, наводи Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.

Банке ће пооштрити и услове за давање кредита како би смањиле број ненаплативих позајмица. Ипак, они који узимају треба добро да размисле да ли је сада време за кредит, пре свега због раста камата. Стручњаци кажу да ће фиксне камате бити високе, а варијабилне крајње неизвесне.
„Ако могу да приуштим евентуално повећање до 30 посто, е онда треба размислити о том узимању кредита. Ако ми је јасно у овом тренутку да не могу да приуштим евентуално повећање рате од 30 посто, што је могућ сценарио, онда једноставно треба сачекати да се околности промене“, сматра професор Ђукић.

Васић: Светло на крају тунела 2024. године
А околности се неће променити брзо. Стручњаци се слажу, свакако не током 2023 године.

„Верујемо да светло на крају тунела би могло да буде у тој 2024. години, а да ова 2023. мора бити година у којој се ми ипак морамо одрећи нечега“, поручује генерални секретар Удружења банака Србије.
Тражња би, захваљујући свим овим инструментима, требало да стагнира или опадне. Централне банке, наводе стручњаци, подизањем камата желе да науче потрошача да свој новац троше мудрије него раније.

Европска централна банка је пре две недеље ублажила темпо повец́ања каматних стопа, али је поручила да предстоји даље знатно пооштравање услова задуживања, при чему је изнела планове за извлачење готовине из финансијског система у оквиру одлучне борбе против инфлације.

Потпредсеник ЕЦБ Луис де Гиндос сматра да би садашњи темпо подизања каматних стопа ЕЦБ могао да потраје извесно време како би се обуздала инфлација.
„Немамо другог избора него да делујемо. Повец́ање од 50 базних поена може постати нова норма у блиској будуц́ности. Да ЕЦБ ништа не предузима, ситуација би била још гора јер је инфлација један од фактора који стоји иза тренутне рецесије. Кораци које је ЕЦБ до сада предузела имаће утицај на инфлацију, али морамо да учинимо још више“, рекао је де Гиндос у интервјуу листу Монд.

Савић: Камате неће моћи вечно да буду високе
Професор Економског факултета Љубодраг Савић, напомиње да не може да каже до ког нивоа ће еурибор расти, али да искуство из претходних криза показују да након неког времена раста, камате природно почињу да падају. Он истиче да инфлација сада јесте проблем, али да неће бити проблем наредних 100 година.

Професор каже да се ситуација може стабилизовати за шест месеци или за годину дана, али да нико не може прецизно да прогнозира када ће се то и десити.Он указује да то зависи од тога колико брзо ће се европске државе опоравити од тренутне кризе.

„Кад новац поскупљује, дестимулишу се и народ и привреда. То значи да пада тражња за кредитима, а чим се то дешава, пада и цена задуживања. Тако функционише тржиште, камате неће моћи вечно да буду високе“, објашњава професор.

Гавриловић: Највећи удар за нове дужнике
Дејан Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива каже за Еуронеwс Србија да је и код корисника динарских и евро кредита дошло до повећања каматних стопа и месечних обавеза, али да су стамбени кредити везани за тромесечни и шестомесечни еурибор и да њихови корисници осећају највећи удар.
„Еурибор је био испод нуле, а сада је 2,7 и имамо раст под неких 3,2 процента. Белибор је био око 1,1 одсто, а сада је 5,1 одсто и то се свакако рефлектује на радте грађана. Код стамбених кредита, када имамо дужи рок отплате и већи износ кредита, ту се више осети, а некима су се рате повећале и 70 и 80 евра на месечном нивоу. Највише су погођени они који су се задужили у последње две године. Њихова главница се тек мало смањила и они осећају највећи ефекат подизања каматних стопа. Када видимо колико су расле плате и колика је инфлција, јасно је да су грађани који имају стамбене кредите у еврима у прилично великим проблемима“, сматра Гавриловић.

Он указује да грађани који су се задужили у динарима, такође осећају повећање месечних обавеза, али да то није толико много, јер су ти динарски кредити углавном на мање износе и на краћи рок и наводи да су им максимално рате веће 2.000 или 3.000 динара.

Гавриловић сматра да би онај ко сада узима кредит, требало да остави простор у својим примањима за неко повећање од 20 до 30 одсто, односно да се не задужује до максимума који може да плаћа.

Euronews

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Данас су Часне вериге Светог апостола Петра

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за недељу – 29. јануар

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нова младост ужичке „Младости“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Часови без мобилних телефона од 1.фебруара у Техничкој школи Радоје Љубичић

ОГЛАСНА ТАБЛА

Проверен начин за припрему џигерице (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јачање подршке предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом

ОГЛАСНА ТАБЛА

Танасковићева: Држава не дугује пољопривредницима, али ће им исплатити додатних 15 милијарди динара

ОГЛАСНА ТАБЛА

Лажно се престављао као тржишни инспектор

ОГЛАСНА ТАБЛА

Акустично крстарење четвртком: Trio Bypass

ОГЛАСНА ТАБЛА