ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈА

Иван је први и једини Србин који је препешачио најдубље на свету, залеђено Бајкалско језеро

Иван Младеновић, Фото: РИНА

Иван Младеновић из Шида први је и једини Србин који је препешачио Бајкалско језеро. Након пуних двадесет дана пешачења, пређених 650 километара, у просеку преко 30 километара дневног хода по леду, снегу и екстремно ниским температурама испунио је свој циљ, преноси РИНА.

„Препешачио сам Бајкалско језеро и стигао на крај своје авантуре, у град Нижњеарганск. Ренџер, ког сам срео у националном парку, и који је ту преко 35 година, након почетног изненађења и одушевљења ми је рекао да сам ја, колико је њему познато, први човек из Србије који је урадио тако нешто. И искрено, јако сам срећан и поносан због тога“, рекао је за РИНУ овај храбри Србин.

Раније, док је истраживао и припремао се за путовање, наилазио је на искуства претежно Канађана, Американаца, људи из Нордијских земаља, који су се осмелили на ову авантуру.

„Идеју да урадим то што сам урадио добио сам још 2018. године док сам бициклом пролазио поред Бајкала на путу до Пекинга. Тада сам се запитао, како би било прошетати залеђеним пространством Бајкала. Није било ни мало лако. Та борба, не само са природом и њеним ћудима, већ и са самим собом, то померање граница издржљивости, све ме то терало напред, и ниједног тренутка нисам помислио да одустанем. Доласком до циља, по први пут сам заплакао. Не од муке и бола, већ од радости и помешаних осећања. Успео сам“, каже Иван.

Иван је први и једини Србин који је препешачио најдубље на свету, залеђено Бајкалско језеро, Фото: РИНА

Дешавало се да по четири или пет дана никог не сретне, спавао је у Сибиру у специјализованим врећама где се темпаратура спуштала и преко минус двадесет степени. Километре није бројао, само је, какао каже, ходао и ходао.

„Најдужа пауза коју сам правио током пешачења, трајала би по пар минута, и онда би почео да осећам хладноћу и након тога сам терао себе, идемо даље Иване. До половине пута и било је сигнала и интернета, а након тога све слабије. Пошто сам схватио да су укинуте друштвене мреже, породици сам се јављао СМС поруком из роминга. А њихови одговори су ми давали додатну снагу да настављам даље“, рекао је Младеновић.

Ветар му је представљао највећи проблем. Температура и не толико, иако се спуштала и до – 22, у просеку је била око -10, -15, али када би кренуо ветар, онда је бивало неупоредиво хладније, нешто са чиме се срео по први пут у животу.

„И под таквим условима, пред крај пешачења, треба распаковати санке, раширити шатор. Само ћу рећи да сам пар пута, лежећи, јер од ветра се није могло другачије, забијао клинове у лед и ширио шатор. А онда треба ставити у употребу бензински горионик, топити лед, спремати заледјени оброк…А након увлачења у врећу и спавања, ујутру то треба све спаковати. И тако, двадесет дана за редом, прича Иван који је своје утиске са путовања поделио на свој фејсбук страници „Иван Младеновиц -Путовати споро-Зивети путујуци“.

„Мислим да сам, што се тиче припрема у погледу опреме коју сам понео, погодио скоро око свих ствари. Није било нечег где бих рекао, па како нисам то спаковао. Али, са дебелим рукавицама не можете радити све што сам горе набројао, морате их скинути за неке опипљиве ствари, тако да су шаке тј. прсти највише трпели, али ништа страшно, само пар рана од промрзлина. И искрено бих волио да је то неко из Србије урадио пре мене, чисто због дељења искуства и савета у вези ситница, које могу и живот да значе. Али кад је већ тако, стојим на располагању било коме, ко би се одлучио на овај подухват „, додаје овај авнатуриста.

Људи и туристи које је сретао на леду, а било их је на тим карактеристичним тачкама, где дођу са комбијима, топло обучени, опремљени фотоапоаратима и телефонима, понеко са литрама жестине да се загреју, били су изненађени што га виде, и не мали број њих му је говорио да је луд.

„И некако, са том мишљу бих настављао даље. Не знам, верујем да има мало и тога, али не мислим да је ово неко велико дело, мислим да то може свако урадити, само је питање колико је спреман, не толико физички колико ментално. И молим Вас, не чините то од куће, из фотеље, јако је опасно!“, закључује први Србин који је препешачио Бајкалско језеро.

Иван Младеновић познат је и као српски хуманиста. Током лета прошле године пешачио је од Шида до Јерусалима како би прикупио потребан новац за лечење дечака који болује од аутизма. Прешао је путању дугачку око 3500 километара, а како је тада рекао за РИНУ сусретао се Иван током својих путавања са многим тешкоћама и непредвидивим ситацијама, али из њих је увек изашао као победник. У младости се бавио спортом, здраво се храни па ни кондиција није проблем. То што је први из Србије који је препешачио Бајкалско језеро само још једном је потврдило његову физичку и емотивну снагу, а овај човек дефинитивно је померио границе и учинио невероватан подвиг.

РИНА

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Почео са радом дечији базен на плажи, улаз бесплатан

Други дан мале матуре осмаци полажу тест из математике

Почиње лето, обданица најдужа, а ноћ најкраћа

Судар мотора и аутомобила у тунелу код Златибора, повређени мотоциклиста пребачен у болницу

Врели талас у Србији, данас још топлије

Пренос утакмице Србија – Словенија у ГКЦ-у

Мамбо Џамбо у Градском културном центру

Трибина „Националног центра за едукацију о спорту 2024“ у Ужицу

Први „ПП Фест” од 4. до 7. јула