Рачуновођама, односно правним лицима и предузетницима у Србији, данас у поноћ (31. март) истиче рок за подношење годишњих финансијских извештаја за претходну годину.
Иако је пре неколико дана сајт Агенције за привредне регистре био на мети хакерских напада, који су покушали да онемогуће редовно коришћење услуга ове институције, из АПР-а за Бизнис.рс кажу да је од 27. марта омогућен приступ свим wеб-сервисима Агенције. Наши саговорници напомињу да нема разлога за померање рока за предају годишњих финансијских извештаја због њихових сервиса, осим уколико Министарство финансија не донесе другачију одлуку.
Закључно са 29. мартом, Агенција за привредне регистре примила је финансијске извештаје приближно 213.000 правних лица и предузетника, што је око 4.000 извештаја више у односу на исти дан претходне године.
С обзиром на то да се очекује пријем још око 65.000 извештаја, односно да велики број обвезника своје извештаје припрема и доставља последњег дана рока, Агенција је за петак, 31. март, обезбедила дежурства у Регистру финансијских извештаја и Сервис деску до поноћи, како би пружила стручну помоћ у вези са састављањем и достављањем извештаја, као и техничку подршку обвезницима, која је и иначе редовно доступна радним данима у Агенцији.
Контакт путем телефона биће могућ до 15 часова, а после тога само путем е-маила.
Новина од 2021. године је да се редован финансијски извештај доставља само једном, путем посебног информационог система, у регистар Агенције за привредне регистре на јавно објављивање, најкасније до 31. марта. Нови пропис је донет са циљем да се рачуновођама олакша посао и да не морају да достављају, као претходних година, обрасце статистичког извештаја најкасније до 28. фебруара за претходну годину и редовног финансијског извештаја најкасније до 30. јуна, већ да то раде само једном у години.
Пре достављања у АПР редовне годишње финансијске извештаје усваја скупштина или други орган правног лица, односно предузетника.
Обавеза рачуновођа је да за правна лица или предузетника воде пословне књиге и састављају финансијске извештаје у складу са законским и подзаконским прописима, међународном професионалном регулативом, али пре свега да основ буде обавезујући интерни акт рачуноводствене политике, које ће креирати стручно лице у сарадњи са менаџментом, а које ће усвојити и потписати законски заступник.
Рачуновође наглашавају да је у обавезујућем интерном акту рачуноводственим политикама неопходно дефинисати правила и принципе за почетно и накнадно одмеравање имовине, обавеза, признавање прихода и расхода и друга правила која ће допринети утврђивању позитивног финансијског резултата у складу са адекватним вођењем пословања. Интерни акт рачуноводствене политике усваја и потписује законски заступник правног лица, односно предузетник.
Када се састави, усвоји и достави редован годишњи финансијски извештај, електронским путем у регистар АПР најкасније до 31. марта, поновљен поступак достављања редовног финансијског извештаја у истој години до 31. децембра може бити тражен због потребне замене већ достављеног редовног финансијског извештаја.
“Разлози замене већ достављеног редовног финансијског извештаја јесу накнадно откривена материјално значајна грешка, где исказани подаци у претходно достаљеном извештају не одражавају реалне и тачне вредности. Треба имати на уму, без обзира на то што се врши замена финансијског извештаја, да претходно достављен редован финансијски извештај остаје јавно објављен у регистру АПР”, рекла је раније за Бизнис.рс председница Рачуноводствене коморе Србије Снежана Митровић.
Још једна новина од ове године је да финансијске извештаје могу да предају само рачуновође са лиценцом, односно уписани у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга АПР-а.
Према речима рачуновођа, прописане су високе казне за привредника који састављање финансијских извештаја повери агенцији која не поседује лиценцу и није уписана у одговарајући регистар.
Новчаном казном од 100.000 до три милиона динара за привредни преступ казниће се правно лице, а од 20.000 до 150.000 динара платиће за привредни преступ одговорно лице у правном лицу. Такође, казне од 100.000 до 500.000 динара предвиђене су законом уколико прописе прекрши предузетник.
Бизнис
