Крајем јуна, тачније 30. овог месеца истиче уредба којом држава ограничава цену горива. Након тога она ће бити продужена или ће цена бити препуштена тржишту, а до тада ће бити једно једно интервенисање државе. Сутра ћемо имати нови ценовник, и питање је шта треба очекивати имајући у виду да је ове недеље цена барела пала за око 10 долара на европском тржишту.
Оптимизам да би цене горива коначно могле да крену у рикверц, због пада вредности барела нафте на светским берзама крајем прошле недеље, већ је спласнуо. Да се ова кретања на глобалном тржишту неће одразити на цене горива у малопродаји већ је извесно на основу одлука држава у региону, попут Црне Горе где су поскупеле све врсте горива. Хрватска влада је тек од прекјуче фиксирала цене, док су се у Словенији због најаве поскупљења формирали редови на пумпама. Уредба Владе Србије о ценама нафтних деривата истиче последњег дана јуна, а од одлуке државе, да ли ће је продужити, зависи и колико ће убудуће дизел и бензин плаћати возачи у нашој земљи.
Влада Србије је 10. фебруара први пут донела Уредбу којом се контролишу цене горива на бензинским пумпама широм Србије, а потом је она продужавана сваког месеца. У тренутку када су цене први пут „замрзнуте“ бензин је коштао 171, а дизел 179 динара. У међувремену, цена БМБ 95 је отишла на 198, а евро дизела на 209 динара. Тако и једно и друго гориво на пумпама у Србији тренутно коштају око 30 динара више него у фебруару, а стручњаци кажу да би, да цене нису ограничене, гориво у малопродаји било око два евра, односно око 235 динара.
За пун резервоар потребно око 1.500 динара
Да би напунили просечан резервоар од 50 литара, возачима чији аутомобили користе бензин је у фебруару било потребно око 8.550 динара, док је сада рачун за исту количину већи око 1.350 динара и износи око 9.900 динара. За пун резервоар дизела било је потребно око 8.950 динара, док сада возачи морају да издвоје око 10.450 динара, па је рачун увећан за око 1.500 динара.
Цена нафте на лондонском тржишту јуче је била 114 долара, што представља раст од око један одсто у односу на дан пре, али су претходне две недеље цене нафте блие на рекордном нивоу, када је цена барела износила 121 долар.
У Удружењу нафтних компанија Србије кажу да још не знају да ли ће Уредба бити продужена, јер им нису познати планови Владе Србије, али Томислав Мићовић каже да је само привид да се ситуација на глобалном тржишту смирује.
„Промене у ценама сирове нафте уопште не одражавају на исти начин као некада промене у ценама деривата нафте. Разлика између сирове нафте и цене дервата нафте је каква никад није била. Дизел је, на пример, доминантан јер се с њим највише тргује и највише се троши, а његова цена сада зависи локално и регионално. Потпуно је лудило у набавкама, нема довољно нафте у рафинеријама, Украјина вуче огромне количине из Црног мора које је нама потенцијално међународно тржиште одакле увозимо. И даље је све узбуркано и нема ни говора о смиривању у овим околностима. Цена брента ништа не значи за кориснике, јер гориво долази из рафинерија и ту настаје, а све то је отежано“, каже Мићовић.
Како пише Тхе Wалл Стреет Јоурнал, сектор рафинерија представља још један проблем, јер је свет заправо остао без слободних капацитета за прераду сирове нафте у горива. Као резултат тога, профитне марже рафинерија су експлодирале, што заузврат значи да потрошачи плаћају много више да напуне своје резервоаре него што то сугеришу цене нафте. Од 1985. до 2021. године, јаз између цене сирове нафте и рафинираних производа – у просеку је износио око 10,50 долара по барелу. Прошле недеље је скочио на највиши ниво свих времена од скоро 61 долар.
Западни званичници брину да би нафта Брент ускоро могла достићи 150 долара по барелу, иако је до сада била на нивоу до 120 долара. Неки страхују да ће и даље расти, подстакнута додатном потражњом након Ковида и европским санкцијама. Тхе Wалл Стреет Јоурнал пише да се „због страха од скока цене нафте овог лета, још једна олуја развија на хоризонту и наводи да се нафтни шок неће завршити 2022. и да је готово сигурно да ће се преточити у следећу годину“.
Како је прецизирано Уредбом Владе Србије просечне велепродајне цене деривата евро дизел и евро премијум БМБ 95 обрачунава Министарство рударства и енергетике сваког петка и најкасније до 13 часова га доставља Министарству трговине, туризма и телекомуникација које утврђује највише малопродајне цене. Они имају обавезу да сваког петка на званичној интернет страници најкасније до 15 часова објаве цене које ће возачи плаћати на пумпама. Бензинске пумпе, како је предвиђено уредбом, дужне су да малопродајне цене горива евро дизел и евро премијум БМБ 95, које не смеју да буду више од највиших малопродајних цена утврђених од стране Министарства трговине, примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства трговине.
У Црној Гори ново поскупљење
У Црној Гори су од значајно поскупеле све врсте горива, тако да је цена за литар евродизела и лож уља виша за 20 евро центи, саопштено је из црногорског Министарства капиталних инвестиција. Од јуче је литар БМБ 98 бензина скупљи девет центи и кошта 1,77 евра, док је литар БМБ 95 поскупео осам центи и износи 1,73 евра.
У наредних 15 дана цена евродизела по литру је 1,78 евра, а лож уља 1,99 евра, преноси ЦдМ.
Министарство је навело да ће сагласно одредбама Уредбе о начину и висини елемената на основу којих се формирају максималне цене нафтних деривата наредни обрачун бити обављен 4. јула, а евентуалне измене цене нафтних деривата важиће од 5. јула.
У Хрватској цена зависи од места точења
Премијер Андреј Пленковић је изјавио да је Влада Хрватске одлучила да фиксира највише малопродајне цене на бензинским пумпама које се не налазе на ауто-путевима. Бензинске пумпе дуж ауто-путева точиће литар бензина по цени од 14,57 куна (1,94 евра), а дизел по 14,06 куна (1,87 евра).
Литар основног евродизела на пумпама изван аутопутева коштаће 13,08 куна, односно 1,74 евра, а бензин евросупер 95 биће 13,50 куна, односно 1,8 евра по литру. Плави дизел намењен попљопривредницима коштаће највише 9,45 куна или око 1,27 евра по литру.
Владина уредба којом се омогућавају те цене важиће две недеље и примењује се од данас, а према Пленковићевим речима, односи се на укупно 94 одсто бензинских пумпи на територије земље. Уредба се, како наводи агенција Хина, не односи на премијум горива.
Блиц
