По традицији, јануар је најкритичнији месец за кућни буџет. И таман смо мислили да ће нам фебруар донети олакшање, кад се све закомпликовало. Колико год да смо свесни да су ратни сукоби далеко и да нас корона полако напушта, питање како ће се ова криза одразити на наш стандард поставља се у свакој кући.
Према званичним статистичким подацима, просечна нето зарада у децембру у Србији износила је 74.629 динара. Плате су у прошлој години номинално порасле за 9,4, а реално за 5,4 одсто.
Грађани са којима смо разговарали кажу да су цене расле и пре сукоба у Украјини.
На џеп потрошача највише је утицао раст цена хране.
„Вероватно сви осећају да су цене пољопривредних производа скочиле за око 30 до 40 одсто, за годину дана што је висок раст и цена хране заједно са ценом енергената је утицала чак да нам се вратила инфлација“, каже проф. др Дејан Ерић, декан Београдске банкарске академије.
Иако су, због рата у Украјини, цене енергената и житарица изузетно порасле, тако да је струја тренутно скупља чак 8 пута, то засад није знатније утицало на цене код нас, захваљујући делом и томе што је држава неке од основних цена ограничила.
Основних пољопривредних артикала производимо довољно, а располажемо и робним и девизним резервама, кажу стручњаци Економског института.
„Сад је проблем како екстерни шок који се дешава преко енергената ублажити да се даље не прелије, или преко увозних осталих цена не прелије на остале производе. Једна део ће тврдити у овом тренутку да је могуће све заштитити, то не би било тачно. Имамо инфлационе притиске, инфлације ће вероватно расти у наредним месецима“, рекао је др Иван Николић из Економског института.
Народна банка је пре избијања сукоба у Украјини прогнозирала да би се инфлација изазвана пандемијом могла вратити у планиране оквире средином године, али се ситуација у међувремену драстично погоршала.
Извесно је да ће се, што дуже буде трајао конфликт у Украјини, цене све теже држати под контролом, а неизвесно је и то колико ће, у тим околностима, раст плата моћи да прати инфлацију.
