ОГЛАСНА ТАБЛА
Uncategorized СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Инфлација би до краја године требало да буде преполовљена. Mогу ли цене у рикверц?

Из Народне банке Србије стижу умирујуће вести – инфлација успорава и до краја године требало би да буде преполовљена. Вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић каже за РТС да успоравање инфлације ипак не значи да „цене могу у рикверц“, али најављује да ће већ средином следеће године инфлација ући у циљани коридор. Професорка Јелена Жарковић сматра да, чак и ако се позитивне прогнозе обистине, пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити потрошачима.

Инфлација је и даље највећа глобална брига. Растуће цене сваки четврти грађанин у свету оцењује као највећи проблем данашњице. Из Народне банке Србије стижу умирујуће вести – инфлација успорава и до краја године требало би да буде преполовљена.

Ипак, вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић истиче да успоравање инфлације не значи аутоматски да „цене могу у рикверц“.

„О томе смо разговарали током мајског извештаја о инфлацији, пре неких десетак дана. Посматрамо, меримо и комуницирамо две мере инфлације – прва је међугодишња инфлација, она је за 1,1 процентни поен нижа у односу на међугодишњу инфлацију из марта. Друга категорија коју меримо јесу месечне стопе инфлације“, објашњава Ивковићева.

Наглашава да се неколико шокова спојило и да смо имали прилично високе месечне стопе раста цена, не само у Србији, већ свуда у свету.

„Ако погледате Србију, од априла прошле године до фебруара, ако изузмемо децембар, те месечне стопе раста су биле преко један одсто, углавном 1,5 одсто, што је прилично високо и није уобичајено. У марту је било 0,7 одсто. Ако гледамо у наредном периоду, када изузмемо месеце у којима ће доћи до корекције цене електричне енергије и гаса, имаћемо ниске месечне стопе инфлације које ће бити генератор снижавања међугодишњих стопа инфлације“, најављује Ивковићева.

Најављује да ће већ средином следеће године инфлација ући у циљани коридор – 3 +/- 1,5 одсто.

„Пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити“

Професорка Јелена Жарковић сматра да, чак и ако се позитивне прогнозе обистине, пад инфлације од пар процентних поена неће пуно значити потрошачима.

„Мислим да би пре требало да се у јавности прича о томе зашто су цене тако високе. Ми јесмо имали прогнозе да ће централна и источна Европа више бити погођена инфлацијом када је све ово почело, али зашто је баш Србија у самом врху“. пита професорка Жарковић.

Каже да би фактори који повећавају трошкове произвођачима, посебно произвођачима хране, требало полако да попуштају, али да се у продавницама то не види. Истиче да се највероватније ради о веома високом расту профита односно трговинских маржи у трговинским ланцима.

Професорка Жарковић каже да приватним произвођачима не може да се нареди коју ће цену одредити, али да удружења потрошача треба да изврше притисак, као и да посла има и за државу која мора да провери да ли су нарушена нека правила конкуренције.

„Део који иде пољопривреднику је врло мали“

Ана Ивковић подсећа да су пољопривредни произвођачи били суочени са две суше, на шта се надовезао раст цене енергената и хемикалија.

„У случају Србије, једна трећина цене пољопривредних производа односи се на хемикалије и енергенте. Ако ту додамо и сировине, то су већ две трећине. По основу тих компоненти, очекујемо да дође до пада цена воћа и поврћа. Видимо да би у трећем тромесечју воће и поврће могло да забележи пад од 10 одсто, а у четвртом тромесечју 6,1 одсто“, наводи Ивковићева.

Ипак, професорка Жарковић наглашава да је у структури цена производа део који иде пољопривреднику врло мали.

Каже да је зато велико питање колико су заиста поскупљења била оправдана растом реалних трошкова производње, а колико изазвана жељом да се искористи тренутак и остваре већи профити.

„Раст зарада не може да амортизује раст цена и каматних стопа“

Ана Ивковић наглашава да Народна банка Србије трговинским ланцима указују на проблем високих маржи на који реагује повећањем референтне каматне стопе.

„То смањује расположиви доходак становништва, а то онда смањује тражњу и на крају се види у нижем реалном промету у трговини на мало“, објашњава Ивковићева и истиче да се на дужи рок то не исплати.

Професорка Жарковић истиче да, у сваком случају, није реалан повратак у време пре почетка инфлације и да је пад животног стандарда неминован.

„Ни раст зарада који је пратио инфлацију и дошао почетком ове године не може никако да амортизује раст цена и каматних стопа“, каже Жарковићева.

Извор: РТС

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Огромне количине отпада опет стигле у Србију из Црне Горе, еколошка бомба само што не експлодира

ОГЛАСНА ТАБЛА

Угоститељске услуге у марту скупље за 9,7 одсто него пре годину дана

ОГЛАСНА ТАБЛА

Искористите сунчан и топао дан – од сутра пад температуре

ОГЛАСНА ТАБЛА

Да ли је инфлација заиста побеђена?

ОГЛАСНА ТАБЛА

Пчеларима прети лоша година?

ОГЛАСНА ТАБЛА

Четири особе повређене у тешкој саобраћајној незгоди у Ивањици

ОГЛАСНА ТАБЛА

Малинари траже минимално 350 динара за килограм

ОГЛАСНА ТАБЛА

Дефицит кадрова у грађевинарству, медицини, занатима

ОГЛАСНА ТАБЛА

Откупне цене млека у Србији међу највишима су у Европи

ОГЛАСНА ТАБЛА