Лепо време је добар повод да више боравимо у природи, међутим, како упозоравају стручњаци, треба водити рачуна о потенцијалним опасностима, попут крпеља.
Људи их најчешће не уочавају одмах, а и убод крпеља је безболан, што им омогућава да остану закачени на човековој кожи више дана. Када уоче крпеља у својој кожи људи различито реагују, од тога да сами покашавају да га изваде, до оних уплашених који „јуре“ код лекара.
Инфектолог проф. др Жарко Ранковић и професор Медицинског факултеа у Нишу објаснио је за Данас шта треба да радимо у случају убода крпеља.
– Обавезно кад се вратимо из природе треба детаљно прегледати кожу, као и космати део главе. Поготово децу треба преконтролисати. У случају убода крпеља моја топла препорука је да се препусти медицинским радницима да уклоне крпеља са коже. Апсолутно је забрањено и контраиндиковано оно што се некада препоручивало да се узме ватица и бензин, алкохол или неко друго средство и да се „опије крпељ“ како су говорили и да се онда изврши екстракција из коже – наглашава наш саговорник и додаје да тада постоји опасност да се тиме крпељ надражи, поврати цревни садржај и инфицира особу.
– Према томе, мој савет је да се то не чини. Уколико се већ чини онда не користити никаква средства него једном добром пинцетом гледати да се ухвати глава крпеља што ближе кожи и да се уклони. Раније се говорило да се окрене у супротном смеру од сказаљки на сату, сад и то више не препоручују него само директно да се повуче. Уколико остане нека рилица не треба ништа да се ради, то ће испасти после одређеног времена – истиче проф. др Ранковић.
И епидемиолози Градског завода за јавно здравље Београд такође истичу да скидање крпеља са коже треба обавити стручно, у здравственим установама, са предходно дезинфикованом пинцетом.
„Крпељи су паразити који се хране крвљу животиња и човека. Истовремено, они су и природни резервоари и преносиоци узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест. Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Иxодес који су преносиоци бактерије борелија бургдорфери. За пренос ове бактерије потребно је 24 сата. Важно је знати да нису сви крпељи заражени и да сваки убод крпеља не значи одмах и настанак инфекције“, истичу епидемиолози из Саветовалишта за лајмску болсет при Грском заводу за јавно здравље Београд.
Према последњем извештају о заразним болестима у Србији који је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио почетком ове године, лајмска болест у Србији пријављивана је до 2017. године када је представљала водећу у групи векторских болести.
Крпељи „вребају“ у подручјима обраслом високом травом, жбуновитим растињем, у шумама, на ливадама, неуређеним двориштима, на гранама и листовима зеленог растиња до 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашим подручјима траје од почетка пролећа до касне јесени, а према наводима стручњака, највећи број особа са убодом крпеља региструје се у мају и јуну.
Симптоми и знакови лајмске болести
Инфекција најчешће захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце, али могу бити нападнути и сви остали органи и системи. Оно што карактерише симптоме и знакове овог обољења су појава карактеристичног црвенила коже на месту убода крпеља – ерyтхема мигранс, уз могућу појаву општих симптома и знакова инфекције: повишена телесна температура, главобоља, болови у зглобовима и мишићима, увећане локалне лимфне жлезде. Важно је почети са лечењем што пре применом правилне терапије под контролом ординирајућег лекара, дерматолога или инфектолога.
Н1 Инфо
