Од раније се сматрало да блажи облик болести ковид 19 доводи до стварања мање антитела и да она краће трају, међутим омикрон сој је створио јако добар и јако стабилан имунитет, каже директорка ИНЕП-а др Марија Гњатовић.
Директорка Института за примену нуклеарне енергије Др Марија Гњатовић рекла је за РТС да је спроведена студија показала да имунизација у комбинацији са заражавањем омикрон сојем коронавируса даје суперимунитет.
Студија је рађена од јануара и код 500 испитаника провераван је антителни одговор.
„У студији смо имали испитанике који никада раније нису били изложени вирусом, али су стекли јако добар антителни одговор и јако стабилан након омикрона“, наводи Гњатовићева.
Код испитаника који су шест месеци пре заражавања били вакцинисани, а нису имали добар антителни одговор, након омикрона су стекли суперимунитет.
Појаснила је да се испоставило да су вакцине мање штитиле код омикрона, јер је било много измена у с-протеину, који је саставни део вакцина.
„Наш организам памти изложеност, чак и када није дошло до стварања антителног одговора после вакцинације. Сада се резултати виде, у комбинацији вакцине и заражавања омикроном“, рекла је Гњатовићева.
Шта можемо да очекујемо од делтакрона
Тренутно је актуелан делтакрон сој вируса, који је хибридна варијанта делта соја и омикрона.
Гњатовићева каже да се засад сматра да није посебно опасан, иако може да се очекује да се брже шири, јер има с протеин као омикрон, а он је одговоран за везивање за хумане ћелије, због чега се брзо шири.
Засад је мали број људи заражен овом варијатном.
„Велики број људи био је заражен или омикроном или делтом, или је вакцинисан, па се очекује да ће створени имунитет деловати и на делтакрон“, каже др Гњатовић.
Истиче, међутим, да треба бити на опрезу и због ситуације у Европи. У Немачкој је забележен рекордан број оболелих у односу на 100.000 становника.00
Извор: РТС
