OGLASNA TABLA
ВЕСТИ ИЗ ОКРУГА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Има 94 године, а вози ауто, чита без наочара и иде у лов: Саво из Рудог има чудесну биографију

Певао је севдалинке са Надом Мамулом и Заимом Имамовићем и свирао хармонику, иако не чита ноте. Био је мојар ЈНА, директор шумарије, оснивач и менаџер културно-уметничких друштава, са којима је пропутовао пола Европе. Краљевину Југославију и Ужичку републику памти, као да је јуче била.

И још је много тога стало у живот инжењера Саве Којадиновића из мале варошице Рудо на истоку Српске, пише Српскаинфо.

Уствари, чика Саво није из Рудог, бар не по рођењу, него из Мокре Горе у Србији. У том је планинском селу рођен, пазите сад, 26. јануара 1928. године. Има, дакле, 94. године.

Све су прилике да ће прославити и стоту, јер и данас живи као младић. Возачку дозволу је обновио 11. јуна ове године.

И вози свакодневно, али никад не убацује у пету, јер његов аутомобил, „застава 125“, чувени „пезејац“, има само четири брзине. Чика Сави доста.

– Увек сам возио „заставе“. Ово ми је осма „застава“, коју сам купио. Није да не бих могао имати нешто савременије, али нећу, што ће ми – вели чика Саво.

У свом „шумарском“ стану, у којем је већ раном зором наложио ватру и себи спремио ручак, чика Саво је екипу Српскаинфо дочекао са одличном турском кафом.

Док је кафу сипао у шољице није просуо ни једну једину кап, иако су му руке дрхтуриле.

– Не тресу се мени руке, ово ја намерно, тако се најлепше успе кафа, а да свако добије мало пене. То је штос, који сам научио од искусних муслиманских домаћица – каже чика Саво.

Живи сам, на трећем спрату, и без проблема устрчи уз степенице. Чита новине без наочара, уствари наочарима се послужи само кад чита ситна слова на упутствима за употребу.

Да има оштро око и смисао за детаљ, показује и огромна колекција фотографија, које је снимио током свог дугог и богатог живота.

 

– Хоћете ли да видите неке фотографије? Само реците, која вас година занима. Хоћете 1971? Ево – каже чика Саво и отвара неколико албума са сликама снимљеним пре тачно пола века!

Све његове фотке уредно су сложене у албуме и кутије, распоређене по годиштима. Једна је соба за фотографије, успомене и бројна признања, која је добијао, још а време СФРЈ. Истиче се Орден заслуга за народ, који је потписао лично Јосип Броз Тито, Савин Врховни командант из младости.

У другој соби доминирају ловачки трофеји.

– Био сам страствен ловац, деценијама. Ето, и сад понекад одем у лов – каже чика Саво.

Па нам, потанко, препричава свој живот, уз извињење да ће нешто, засигурно, пропустити. Јер, има тога, сијасет.

Рођен је, дакле, у Краљевини Југославији. Приче о убиству краља Александра сећа се као кроз маглу, био је мали. Али Краљевину памти, јер је у доба прве Југославије већ био гимназијалац.

Гимназију је уписао у Ужицу, била је то велика ствар за сиромашног дечака са села.

– Није то било као ово данас, ајд Алија нек је више војске! У гимнзију су ишли само најбољи ђаци – вели чика Саво.

Кад су немачки окупатори заузели Ужице, гимназијалци су остали без школе. Заузели Немци сваку зграду која је нешто ваљала да сместе војску, па су гизназијалци учили по кафанама и кућама.

– И кад су партизани ослободили тај део Србије и основали Ужичку републику, ми нисмо прекидали школовање. Нисмо изгубили ниједну годину школовања, али све је то било, наврат нанос: за два три месеца завршиш разред – сећа се Саво и каже да је имао много муке да на факултету „попуни“ рупе у гимназијском знању.

– Нисам у време Ужичке Републике срео Тита, али јесам после рата, кад је он долазио у Ужице, а ја био СКОЈ-евац. Изгледао је млад и одлучан, прави командант – каже чика Саво.

Као шеснаестогодишњи дечак, Саво се придружио се партизанима и крај рата дочекао у победничкој војсци. После тога иде на редовни војни рок, па у Школу резервних официра у Карловцу, у Хрватској. Као резервни официр, догурао до чина мајора ЈНА.

Тек кад је удужио дуг домовини, Саво је уписао Шумарски факултет у Београду. А Београд, велики град, студентски живот пун изазова, а он, каже, није имао шта да обуче. У конкуренцији скоцканих градских младића морао се „вадити“ на шарм.

Придружио се КУД-у „Соња Маринковић“, играо фолклор, па певао, а и хамонику је научио да свира, све по слуху.

– Одем ја на игранку, у аули факултета, једна ме цура изабере за плес, а ја туц- муц. Не знам кораке, није то народно коло! И онда упишем и плесну школу и научим све плесове за месец дана – прича чика Саво.

И тако, игранке, фолклор, путовања са КУД-ом, а кад је требало да упише четврту годину студија, испоставило се да је пропустио многа предавања.

Један професор запео, не да му потпис. Борбен, какав је био, Саво се запутио у Сарајево и тамо су га, без проблема, примили на четврту годину студија.

– Да нисам отишао у Срајево, много бих у животу пропустио. Сарајево је у то доба било град песме, романтике, дружења. Ходам тако с цуром и тек након десет дана сазнам да је муслиманка. И шта? Ништа. Мени, који сам дошао из једнонационалне средине то је у почетку било необчно, али брзо сам се уклопио. Није тешко навићи се на добро – каже Саво.

Одмах су га, наравно, позвали у КУД, млад а већ формиран певач није мгао промаћи „скаутима“.

Његов талент су препознали и у Радио Сарајеву, који је у то време окупљао врхунске музичаре. Позвали су га на аудицију и рекли су му: „Биће, дечко, нешто од тебе, само мораш још учити певање“.

– И тако ја, са 21 годином, уђем у тадашњу естраду. Певао сам на концертима са Надом Мамулом, Заимом Имамовићем, Химзом Половином и другим великанима – прича Саво.

Сећа се како су му рекли да мора добро увежбати бар две песме.

– Кажу, отпеваш ту своју и позову те на бис, и шта ћеш онда – каже у шали чика Саво.

И звали су га на бис. После се одважио па је Шерби Алајбеовићу, шефу оркестра и чуваном хармоникашу рекао да зна помало и хармонику свирати.

– Вели Шербо: “Ене, откуд сад то!” Испроба ме и узме да вежба са мном. Био сам једно време друга хармоника у оркестру – каже Саво.

Наступи и турнеје су се наставили и када је завршио факултет и добио први посао у шумарији у Вишеграду. Ал није Саво упао у замку да јурећи за славом, занемари професију.

– Каже мени мој шеф у шумарији: „Зашто не идеш певати за стално, не можеш овако, на два фронта.“ А ја њему велим: „Пусти ти крају естраду, то је добро док си млад и згодан, а шта после“. И посветим се шумарству – каже чика Саво и напомиње да је некад био „прилично атрактиван младић“.

После се оженио, љубав свог живота, којој је и данас веран, упознао је у Вишеграду.

И тако, породица, посао… али није могао баш скроз да се одрекне музике. И тако је започела Савина каријера оснивача и менаџера културно уметничких друштава.

– Формирам КУД „Слога“ у Вишеграду, окупим оркестар, играче, певаче, талентоване момке и цуре, научим их свему што музичари аматери треба да знају. Па ступим у контакт са клубовима наших људи у Аустрији. Међу првима сам организвао путовања наших фолклораша у иностранству – каже Саво.

Гостовали су по целој Југи, а и у Рудо, где је проживио деценије свог живота, први пут је дошао са КУД-ом.

Кад се, са супругом, преселио у Рудо и ту је основао КУД, у којем је „пропевала“ и њихова ћерка јединица, Сања.

– Сања је дивно певала. Приметили су то и у Шпанији, 1987. године, када је КУД „Младост“ из Рудог био једини ансамбл из Југославије, који је учествовао на великом међународном фестивалу. И шпанске новине су писале о томе, још чувам тај чланак – каже чика Саво.

Сећа се и турнеја по Мађарској, Немачкој, Бугарској, Француској

Сећа се чика Саво и како је с породицом, „стојадином“ путовао на море, па како је са супругум, мотором, ишао у лов и на излете, и како су му тај „НСУ“ мотор пклонили из шумске управе, да би га приволели да остане у Рудом, јер је било тешко наћи инжењера који хоће у мали град…

А кад му сећање на лепе и мање лепе тренутке избледи, ту су фотографије, да га подсете. Има их на хиљаде и све их је сам снимио.

Многе од тих фотографија подсећају га да је истински богат човек. Јер, иако живи сам, чика Саво има велику породицу.

Савина ћерка Сања је, када је почео рат, отишла у Шведску. Данас са супругом и децом живи у Сарајеву.

– Сања је моја јединица, али она има четворо деце. Тако и ја данас имам четворо унучади и једно праунуче. Ето, богат сам човек – каже чика Саво.

Писао Слободану Милошевићу да би заштито супругу

Чика Савина супруга Хафиза Физа Којадиновић, девојачки Лисица, преминула је пре 25 година, али је он и данас воли. Њену фотографију држи на почасном месту.

– Видите како је била лепа. А тек каква је особа била! Енергична, способна, пуна живота. Дипломирала је економију и радила у шумарији, вукла је све конце. Кад бих ја ишао на турнеју са КУД-ом, она ме је покривала и пазила да на послу буде све у реду – каже чика Саво.

Додаје да је његова Физа била и у комитету, па одборница у општини, па судија поротник.

Али, кад је избио рат деведесетих постала је непожељна.

– И мене су гледали попреко, зато што сам ожејен муслиманком. Сменили су ме са функције директора шумарије. Физу сам склонео код мојих у Ужице, а после, кад се ситуација мало смирила, одлучим да је вратим. Шта ће ми живот без ње – каже Саво.

Прича да је ишао у Кризни штаб, да каже да ће довести супругу у Рудо, рекли су му: “Не гарантујемо безбедност, има будала који никог не слушају”.

– Али ја се нисам никог бојао, био сам наоружан – каже чика Саво.

Његова супруга је имала проблема са преласком границе, иако је имала документе Републике Српске. Све због имена.

– Онда ја седнем и напишем једно дипломатско писмо Слободану Милошевићу. И од тада више није имала проблема – каже чика Саво.

Извор: блиц.рс / Фото: РАС Србија

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Ужичанин Александар Васиљевић наставио традицију пливања за Богојављенски крст у Паризу (ФОТО+ВИДЕО))

Oglasna Tabla

Више од 70 милиона динара улагања у МЗ Турица

Oglasna Tabla

Идеална идеја за доручак или вечеру: Испробајте врхунску питу са спанаћем на нешто другачији начин (ВИДЕО)

Oglasna Tabla

У болницама Златиборског округа хоспитализована 282 ковид пацијента

Oglasna Tabla

Време данас: Облачно уз снег и јак ветар, до 5 степени

Oglasna Tabla

Саопштење – педијатријска служба Севојно

Oglasna Tabla

Ево је: Стигла тачна одлука за школе; „Овако је најбоље“

Oglasna Tabla

Поклон од 20.000 евра за пунолетство у Немачкој

Oglasna Tabla

Ђоковић власник данске компаније која развија терапију против ковида-19

Oglasna Tabla