OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Hoće pasti građanima Srbije po 100e sa neba?

Centralne banke mnogih zemalja razmatraju sprovođenje posebnih mera.

Koncept se zove i „kiša para“, a reč je o novcu koji Centralna banka stvara iz ničega i potom ga daje građanima.

Pre nekoliko godina evropski čelnici Centralnih banaka ozbiljno su razmišljali o „bacanju novca iz helikoptera“ kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.
Kako cene robe i usluga padaju, poslodavci više ne mogu da priušte da održe plate na istom nivou, pa dolazi do otkaza i rezanja plata, što tera ekonomiju u dalji kolaps. Jedno od rešenja za problem deflacije je i „novac iz helikoptera“. U pitanju je koncept koji je prvi ponudio ekonomista Milton Fridman 1969. godine.
Prema Fridmanu, Centralne banke uvek mogu da održe zdrav rast ponude novca, jer im na raspolaganju uvek stoji štampanje novčanica i „bacanje novca iz helikoptera“ na izgladnelu ekonomiju.

Postoji nekoliko modela za iskorišćavanje takvog novca, od kojih je najjednostavniji i najegalitarniji deljenje fiksnog novčanog iznosa svim građanima – na primer 500 evra svima u EU.

Ideju je pokrenuo korona virus, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da Srbija višak novca koji će iskoristiti za spas ekonomije i sprovođenje programa ekonomskih mera upravo dolazi iz tog modela, odnosno „novca iz helikoptera“.

Teorija i praksa

Pod naslovom „Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera“ onlajn portal prvog programa nemačke televizije u četvrtak 12. marta 2020. piše:

– Prošle sedmice Američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali, uticaj tog poteza čuvene Federalne banke trajao je nekoliko minuta. To što je uradila Američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi poslednjih godina. Čak i mnogo drastičnije.

U istom članku potom piše:

– Prema rečima vodećih ekonomista nemačka ekonomija će u prvoj polovini godine verovatno kliznuti u recesiju. Dakle, da li je došlo vreme za drastičnije mere?

I zaista, u fioci centralnih bankara već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Fridmana.

On je tako nazvao novac koji Centralna banka neke zemlje stvara – ni iz čega i potom ga daje građanima – tako da pada po ljudima kao da ga neko baca iz helikoptera.

Neko jednostavno ideju naziva „kiša para“.

– Danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja. Koncept „kiše para“ mogao bi postati društveno prihvatljiv – smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Dojče Bundesbanke Ditrih Šonvic.

Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke, za tu ideju je rekao da je veoma zanimljiva.

Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.

Analitičar Ulrih Lojhtman kaže:

– Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu. Osim poslednje tačke – kiše para.

„Kiša para“ tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.

Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.

Izvor: alo.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Medved ponovo napao! Meštani okoline Arilja zabrinuti

Oglasna Tabla

Upis dece u OŠ „Petar Leković“ – važne informacije

Oglasna Tabla

Akcija 16000 stabala za 16000 ložišta: Podela besplatnih sadnica na jesen

Oglasna Tabla

Uz pomoć Vlade, u Užicu u toku realizacija 30 projekata

Oglasna Tabla

Letovanje u Zapadnoj Srbiji: Veliki vodič od Drine do Golije

Oglasna Tabla

Prekršajni nalog ubuduće stiže na kućnu adresu

Oglasna Tabla

Trojičindanska litija u Novoj Varoši

Oglasna Tabla

Jedan novooboleli iz Užica

Oglasna Tabla

Korona podigla učešće za stan i do 30 odsto: Neke banke u Srbiji pooštrile uslove kredita, evo šta se dešava

Oglasna Tabla