Home / FOTO RAZGLEDNICA / Heroina iz Užica: Učiteljica koja je pomogla proboj Solunskog fronta

Heroina iz Užica: Učiteljica koja je pomogla proboj Solunskog fronta

Danas smo imali jedno veliko iznenađenje na našem frontu, a na odseku 4. pešadijskog puka naše divizije. Na frontu našeg puka prešli su na našu stranu četiri naša Srbina dobrovoljca i s njima jedna devojka, učiteljica Čakarević iz Užica, moja zemljakinja.

Ove rečenice, na položaju Miletina kosa, u jeku borbi na Solunskom frontu, zapisao je u ratni dnevnik Stevan Tucović, rođeni brat Dimitrija Tucovića, opisujući podvig žene koja se iz Srbije, pored bugarskih rovova, sa grupom komita probila do srpskih snaga i dala doprinos pobedi u bici koja je opredelila ishod Velikog rata. Tog 28. avgusta 1918. godine, pod kojim je Tucović zaveo belešku, štab srpske vojske od neočekivanog pojačanja dobio je važne podatke sa suprotne linije fronta.

A junaštvo za koje su je Mišić i Stepanović nazvali „prvim vesnikom slobodne Srbije“, a regent Aleksandar Karađorević odlikovao Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“, Ljubica Čakarević (1894-1980), rođena Užičanka, nije dokazala samo na Solunskom frontu, nego i prethodnih ratnih godina. Tokom Cerske bitke ova učiteljica je napustila školu u Mačkatu i pridružila se vojnoj bolnici u Užicu.

– Nije me napuštala misao otići na front, pronaći oca i braću, pridružiti se borcima, učestvovati u oslobođenju zemlje – zapisano je u njenim memoarima.

Proleća 1917. dobila je pismo od oca Jevrema, takođe učitelja. Pisao joj je da je iz Grčke sa delom vojske prebačen u Francusku i da radi kao vaspitač omladine. Odluka Austrougara da odbace Ljubičin zahtev da preko Crvenog krsta ode u Francusku i obiđe oca još više je podstakla njen inat da se pridruži vojsci. Negde oko 1. avgusta 1918. šestoro Srba, među kojima su bili Ljubica Čakarević i Dragutin Jovanović Lune, narednik u 4. pešadijskom puku Drinske divizije, sa Goča krenuli su na Solunski front. Pešačili su 27 dana preko Zvečana, gde su saznali da je za njima raspisana poternica, i Prilepa, uzmičući zasedama.

– Dok su mi previjali rane na nogama, govorila sam o stradanjima u otadžbini, o okupatorskim vojnicima koji pale srpska sela… Činilo se da svaka moja reč u njima izaziva nestrpljenje da već jednom krenu u proboj. Tu se našao i Mališa Stefanović, učitelj koji se nije odvajao od fotoaparata, slikao nas je kraj rovova. Te fotografije su ubrzo obišle sve naše položaje – zapisala je Ljubica po dolasku na Solunski front.

– Pričaju da im je bilo najgore, kada su prišli našim linijama, jer je tada naša artiljerija bombardovala neprijateljske položaje i oni su morali za celo to vreme ostati u zaklonima i sačekati prekid našeg dejstva. I oni su nam posvedočili o strašnom dejstvu naše artiljerije, prilikom koga svi bugarski vojnici povlače se u rupe i ne smeju glave da pomole. To im je dosta i pomoglo da se približe neopaženo našim rovovima, prolazeći kroz bugarske prednje linije… Za svaku pohvalu je ovaj korak ovih pribeglica, u čemu je najjasniji primer gđica Čakarevićeva, koja je pokazala ovim kuraž najhrabrije čoveka, što je za čestitanje i poštovanje – originalni je zapis iz Ratnog dnevnika pukovnika Stevana Tucovića koji su priredili dr Aleksandar V. Savić i Đorđe Pilčević, a izdao Istorijski arhiv u Užicu.

Tri godine po oslobođenju Ljubica Čakarević se udala za Nikolu de Sarna, sina italijanskog konzula, sa kojim je dobila ćerku Idu. Ljubičini posmrtni ostaci preneti su u rodno Užice pretprošle godine.

Izvor: blic.rs

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/