Грађани и привреда дуговали су банкама по основу кредита 3.409 милијарди динара (око 29 милијарди евра) до половине септембра ове године, што је 2,3 одсто више у односу на август прошле године, према подацима Удружења банака Србије.
Укупно дуговање становништва износило је 1.493 милијарде динара (око 12 милијарди евра) до 15. септембра ове године, што је 6,5 одсто више у односу на крај августа прошле године.
Подаци Кредитног бироа показују да су кеш кредити грађана повећани 4,6 одсто у првој половини септембра 2023. године у односу на август прошле године, док су стамбени кредити порасли 10,6 одсто и пољопривредни су повећани 8,9 одсто у истом периоду.
Грађани су мање подизали потрошачке позајмице и остале кредите, тако су потрошачки кредити смањени око 27 одсто као и остали кредити који су мањи око 14 одсто у првој половини септембра ове године у односу на крај августа прошле године.
Учешће стамбених кредита у укупном броју кредита становништву износило је 6,3 одсто, а износ одобрене позајмице по текућим рачунима становништва 43,5 милијарди динара на крају августа ове године.
Пад позајмица привреде и предузетника
Кредити привреди износили су 1.847 милијарди динара (до 15. септембра ове године) и били су за 0,6 одсто су мањи у односу на август прошле године.
Приметан је и пад кредита предузетника 4,3 одсто у првој половини септембра ове године у односу на крај августа прошле године, према подацима Удружења банака Србије.
Кашњење грађана и привреде са отплатом кредита није се повећало у периоду од краја 2022. године до половине септембра ове године и доцња је износила 2,8 одсто, показује извештај Удружења банака Србије.
Нова економија
