ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈА

Грађани од банака позајмили скоро 11 милијарди евра

Буџети грађана и привредника у Србији врло често нису довољни да се покрију сви трошкови па се због недостатка новца и/или потребе да се нешто купи или инвестира у производњу многи одлучују да подигну банкарске кредите и при томе се најчешће одлучују за готовинске.

Тако је у години иза нас посезање за банкарским позајмицама било чешће него 2020. јер је раст задужења по готовинским кредитима износио 57,2 милијарде динара, наводи се у извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије. За годину дана укупно кредитно задужење становништва порасло је за 10,6 одсто. Истоврмено, смањен је број краткорочних кредита правним лицима у доцњи, а прошле године је забележен раст дугорочних кредита предузетницима за 11,5 одсто.

На истеку прошле године укупан дуг по кредитима био је 3.148 милијарди динара; што је за 9,7 посто веће задужење него крајем 2020. године. Правна лица су оптерећена са 1.750 милијарди динара, док становништво има 1.327 милијарди динара задужења. Код укупног кредитног задужење становништва; 625 милијарди су готовински кредити, а потом следе стамбени и кредити за адаптацију с 553 милијарде динара. У преосталом дугу код становништва највеће оптерећење су готовински кредити који заузимају 47,1 одсто. Након њих следе стамбени кредити и кредити за адаптацију чији је удео 41,7 процената. Грђани Србије најређе подижу потрошачке кредите јер су прошле године ове позајмице чиниле 1,7 одсто укупног кредитног задужења. Удео пољопривердних кредита на крају прошле године био је 6,1 одсто, а остали кредити захватају 3,4 одсто укупног кредитног задужења.


Пољопривредници се ретко задужују

Извештај Кредитног бироа показује да су се грађани Србије најчешће опредељивали за готовинске кредите. Наиме, код категорије становништва готовински кредити чине 61,5 одсто укупног броја кредита. Након њих следе стамбени и потрошачки кредити, којих је у укупном кредитном задужењу сличан проценат – око 6,5 одсто укупног броја кредита. Пољопривредни кредити у структури заузимају удео од 3,2 процента, док је удео осталих кредита 22,2 одсто од укупног броја кредита.


Како се наводи у извештају, у Србији на крају прошле године било је 145.290 корисника стамбених кредита, просечан износ стамбеног кредита износи 3,7 милиона динара, а кашњење у отплати кредита је 0,9 одсто.

Извештај је показао и да у отплати кредита најмање касне грађани. Наиме, учешће доцње у дугу по основи банкарског кредита је на крају прошле године за категорију становништво износило 2,6 одсто, предузетнике 3,6 одсто, а правна лица 3,4 одсто. Укупно учешће доцње износи 3,1 одсто.

Прошле године забележен је раст броја текућих рачуна. Број кредитних картица пао је за шест одсто – с око 1.318.356 на 1.237.604, а број корисника кредитних картица за годину дана мањи је за око пет посто. Прошле године је повећан број лизинг уговора и њихових корисника за непуних 14 процената, а од укупно 5.682 лизинг уговора у доцњи их је било 682.

Извор: дневник.рс

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Србији недостаје ових 20.000 радника: Плате веће од оних које примају професори и лекари, а не треба факултет

Градоначелница на Другој националној конференцији „Србија – наша породица“

До сада 583 мајке уз подршку државе обезбедиле дом својим породицама

Данас се обележава Дан борбе против гојазности

Меморијално поетско вече

Успешан викенд за каратисте КК „Ужице“

У среду без воде потрошачи који се снабдевају са Живковића врела

Тијана се из Београда вратила у село и обновила чукундедину воденицу

Стижу нова правила о возачким дозволама