9.1 C
Uzice
октобар 16, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Glumica Branka Veselinović-Dečije srce u nedrima stogodišnjakinje

Prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branka Veselinović, potiče iz čuvene porodice Monašević – Ćosić koja je dala brojne učene ljude, sveštenike, vladike. I danas je kao stogodišnjakinja i dalje vitalna, vedra, optimistična, nasmejana. Razmišlja u stihovima, onako kako su je naučili u detinjstvu. Još uvek glumi, uveseljava i pomaže druge, svira klavir, crta i raduje se svakom novom danu. Šestdeset četiri godine bila je u harmoničnom braku sa prevodiocem, glumcem i podoficirom Mlađom Veselinovićem. Iako nisu imali dece, njihov zajednički život izrodio je divne pozorišne predstave koje su usrećivale mnogobrojne mališane i ljude širom sveta. Sve materijalno što su stekli , dali su drugima. Najviše su pomagali invalide, slepe i napuštenu decu. U ovom intervjuu gospođa Branka otkrila nam je tajnu dugovečnosti i optimizma kojim pleni.

Kažu da detinjstvo oblikuje naš potonji život. Slažete li se?

-Kako de ne! Rođena sam Bečeju i ta vojvođansa ravnice bogata svakim obiljem i te kako se izlila na moju dušu. Potičem iz čuvene porodice Ćosić zvane Monašević, koja je iznedrila poznata imena iz sveta duhovnosti (vladike, sveštena lica, monahe)…. Od njih vučem tu crtu vere, optimizma , i humanosti. Baka mi je bila učiteljica, deda učitelj, stric vladika, a pradeda „popa.“ Svi su me oni naučili mnogo čemu. Tako i danas posle toliko decenija i dalje nikad ne ležem i ne ustajem iz kreveta bez molitve. Rano sam saznala da Bogu treba zahvaljivati za sve, i za dobro i za loše.

Od koga ste nasledili dar za glumu?

-Od roditelja. Otac je radio u Matici Srpskoj kao prevodilac sa nemačkog i francuskog , a govorio je četiri jezika. Majka je bila učiteljica, veliki humanista, ali je imala i dar za umetnost. Rodila je šestoro dece, od kojih sam ja bila najmlađa. Takoreći, imali smo hor u kući. Uvek je bilo veselo kod nas, dolazilo nam je mnogo ljudi iz raznih slojeva i sfera. Nije se gledalo ko je ko, već kakav je ko čovek. Odrasla sam u atmosferi druženja, veselja i pesme.

Kakvi su bili Vaši glumački počeci?

– U Novom Sadu pri Narodnom pozorištu postojala je u to vreme glumačka škola, koju sam upisala sa nepunih osamnaest godina. Dobila sam angažman u istom Pozorištu, što me je veoma obradovalo jer je to bilo ispunjenje mojih snova. Tako je sve počelo.

Bili ste prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Da li Vam sada nedostaje taj period života?

– Ne. Starim čisto, mirno ne u strahu. To je tkanje života, a svako vreme nosi nešto svoje. Nemam osećaj da sam pozorište napustila. I danas sam okružena ljubavlju ljudi.

Odigrali ste brojne uloge. Možete li da izdvojite neku koja Vam je najdraža, posebna?

– Iako su mi sve podjednako drage ipak bih izdvojila ulogu u komadu „Majka hrabrost i njena deca“ – B. Brehta. Igrala sam je sa Mlađom uzastopno pet meseci u Americi. To su bili nezaboravni trenuci. Tamo sam snimila zaista, dosta filmova. Dobijala sam i razne primamljive ponude. Da sam želelela mogla sam da ostanem u Americi.. Ali prevagnula je ljubav ka mojoj zemlji

Kako ste upoznali Mlađu, Vašu ljubav za ceo život?

-Mlađa je bio oficir, a kasnije je unapređen za potpukovnika. Bio je i prevodilac, preveo je mnoge komade. Energičan čovek.. Završio je tri fakulteta. Upoznali smo se u pozorištu, na radu predstave „Ribarske svađe“ u kojoj smo igrali momka i devojku. Imali smo brojne scene u kojima smo bili bliski. Gledajući našu glumu Mira Stupica je pitala Mlađu: “Imaš li ti devojku?” Njegov odgovor bio je negativan. U to vreme i ja sam bila slobodna. I tako je krenula naša priča , kasnije i brak . Mira Stupica nam je bila kuma. Naš brak je bio srećan, harmoničan i trajao je šezdeset četiri godine. I to je bio najsrećniji period mog života.

Izjavili ste u jednom intervjuu da se dobrota uči. Podsetite nas kako ?

-Dobrota se uči celog života. Učila sam je od svojih najbližih, ali i od svih dobrih ljudi koje sam tokom života sretala, a njih je bilo prilično. Dobrotu treba prenositi i na druge. Nastupala sam i pred zatvorenicima, osuđenim za brojna nedela ( ubicama, sileDžijama, prestupnicima raznih vrsta), učila sam ih smirenosti i pokajanju. Govorila sam im da po izlasku iz zatvora promene svoj život. Da budu humani, da pevaju u crkvenim horovima, da se iskreno pokaju za svoja nedela i zamole oproštaj od Boga. Jer Bog iskrene pokajnike uvek čuje i prima.

Sve materijalno što ste stekli , dali ste drugima. Najviše ste pomagali invalide, slepe i napuštenu decu. Zato ste postali i doživotni ambasador Unicefa?

– Sve što sam radila činila sam to iz srca. Družim se, i dajem se svima kome je potrebna pažnja i uteha. Humanitarni rad čini veliki deo mog života i za njega sam dobila preko trideset nagrada. Vaspitavana sam da razumem ljude. Na vreme sam shvatila šta je humanost, radost, tuga. Nisam to radila sebično, nego srcem. Tako su ljudi iz Unicefa prepoznali moj rad i proglasili me njihovim doživotnim ambasadorom. Prodavala sam knjige, crteže, lutke, dobijene nagrade žureći da drugima pomognem. Na kraju sam prodala stan i to za male pare jer je bila potrebna brzina za jednu važnu humanitarnu akciju…

Dobili ste preko hiljade priznanja. Koje Vam je najdraže?

-Nikada ništa nisam radila zbog nagrada. One su same stizale. Pomenuli ste nagradu –doživotnog ambasadora Unicefa, pored nje, tu je i status počasnog građanina Novog Sada i dečijeg sela . Zatim Vukova nagrada, Sterijina nagrada, ali i mnoge druge nagrade za glumu…

Napisali ste dve knjige poezije za decu?

– Ceo život sam provela među pesnicima. Od ranog detinjstva naučeni smo da govorimo jedno drugom u stihu. I danas, ja ne mogu da dišem ako ne mislim u stihu!“ Knjiga o dobroti“ i knjiga „Branka s decom bez prestanka“ su moj dug deci. Redovno mališanima poklanjam primerke svojih knjiga u kojima se nalaze i moji crteži, stihovi, mudrolije, ali i pesme Ršuma i moje najvoljenije Desanke.

Bili ste velika prijateljica sa Desankom Maksimović. Kako je pamtite ?

-Ona je bila moj veliki prijatelj, ali sam je dugo oslovljavala sa Vi. Imla sam veliko poštovanje prema njenom radu i njenoj ličnosti. Međutim, ona je zahtevala da budemo na ti, iako je bila starija od mene. Ispunila sam joj želju, i imala sam privlegiju da me odabere da sarađujemo. U tom zajedničkom radu obišli smo brojne škole širom bivše Jugoslavije i obišli smo ceo svet . Bile smo dva puta u Nemačkoj, u Parizu , u Rusiji…. Desanka je imala strah od aviona, i uvek sam morala da je ubeđujem kada smo trebali da putujemo negde dalje. Tim nastupima brojnoj deci darivali smo svoje stihove koji su nosili poruke ljubavi, mira dobrote i time im ulepšali detinjstvo. Par meseci pred njenu smrt bile smo veoma aktivne u Novom Sadu.
Ljubivoje Ršumović je napisao za Vas da imate dušu od svile. Verujem da Vam ovo poređenje prija.
-Naravno! Velika je čast, ponos ali i sreća sarađivati sa jednim tako veliki pesnikom. On inače ne voli kada mu kažu da je veliki. A ni ja ne volim da mi kažu da sam velika. Veličina nije u popularnosti, nego u delima i srcu.

Kako ste reagovali kada ste čuli da će Vaše matično Jugoslovensko dramsko pozorište da Vam priredi proslavu za Vaš jubularni stoti rođendan?

-Veoma sam bila uzbuđena, srećna i pod velikim utiscima. Sekretarica pozorišta me je obavestila da će to sve organizovati 16. 9. na moj rođendan. Bilo je stvarno veličanstveno. Sve uspomene koje su mi ostale rešila sam da poklonim pozorištu.

Da li biste voleli još koji put da stanete na pozorišnu scenu?

-Pa i dalje stojim. Non stop sam aktivna i dan danas. Igram za penzionere. Bar dva puta mesečno. Doteraš se, malo središ i onda opet vrediš. ( smeh)

Napunili ste sto godina. Kako prkosite godinama i koja je tajna dugovečnosti ?

-Ne umem da prkosim uopšte. Prkosa nema. Ima upornosti , želje, ljubavi prema životu…Nikad nisam pila, ni pušila. Pomagala sam drugima, a samim tim pomagala sam i sebi. Živela sam u velikoj ljubavi . Pamtim samo lepe trenutke i događaje, druženja, ljubavi… Družim se samo sa dobrim ljudima, uglavnom mladima, a one druge izbegavam. Godine ne vidim kao balast , niti ih brojim.

Poruka za čitaoce?

– Ne treba mrzeti biti sujetan, zavidan… Treba živeti u miru. Biti human, voleti i razumeti druge.

Užice – Oglasna Tabla
Nemanja Kovačević

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Đaci pošumljavaju požarišta

Oglasna Tabla

Počela vakcinacija protiv gripa u svim domovima zdravlja

Oglasna Tabla

Vlada Srbije:Komercijalni letovi na Ponikvama od naredne godine

Oglasna Tabla

Užička gimnazija obeležila 180 godina postojanja

Oglasna Tabla

Šampion, u svom maniru: pobeda i trka za najboljeg u državi

Oglasna Tabla

Žetva medalja plivača „Sloboda“ iz Užica

Oglasna Tabla

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

Oglasna Tabla

5. revija predstava za decu Oktobarske čarolije – „Zlatokosa“

Oglasna Tabla

Uživajte u miholjskom letu: Danas sunčano i toplo, temperatura do 29 stepeni

Oglasna Tabla