Током протекле године, према подацима Управе царина, на границама Србије заплењено је 717 килограма разних наркотика, 321.000 литара нафте, готово 1,4 милиона комада цигарета, цигарилоса и томпуса, 11,5 килограма злата, али и накит, уметничке слике, одећа, обућа, аутомобили, луксузни сатови, па и животиње, оружје, муниција, и – између осталог – близу пет милона евра непријављене готовине. Поставља се питање – шта се, после заплене, дешава са тим стварима. У Управи царина за портал Н1 кажу да се оне, после одлуке суда о трајном одузимању – или уништавају, или продају на јавним лицитацијама. Заплењен кеш иде директно у буџет, а животиње – у зоолошки врт.
Откривене царинске прекршаје процесуирају прекршајни судови по месној надлежности. Суд је тај који, правоснажном пресудом, одлучује и о крајњој судбини робе одузете у прекршају, као и о заштитним мерама.
„Уколико суд правоснажном пресудом наложи да се роба из прекршаја трајно одузме, у зависности од природе робе – суд доноси и одлуку о даљем поступању са њом. На пример, ако су у питању забрањене супстанце, наркотици, лекови, акцизни производи попут дувана и цигарета – они се уништавају. А, ако је реч о роби широке потрошње, налаже се њена продаја на јавним лицитацијама. Исто се дешава и са возилима одузетим у прекршајима из било ког разлога“, наводе за портал Н1 у Управи царина.
Царинска служба подноси прекршају пријаву, а њен задатак је и да, како истичу – спроведе коначну одлуку суда, односно организује јавну лицитацију на којој ће роба за коју је тако наложено – бити продата.
„Јавне лицитације организује Управа царина по царинарницама када се за продају прикупи довољна количина робе“, објашњавају у Царини.
Када је реч о другим врстама робе заплењене у прекршајима, саговорници Н1 истичу да за сваку постоји јасно прописана процедура шта се са њом даље дешава.
Покретне ствари (сатови, накит и телефони) се такође продају на јавним лицитацијама, као и све врсте возила.
Заплењени лекови, наркотици, цигарете и дуван се, како истичу у Управи царина – уништавају.
Животиње, кеш, антиквитети
Нелегална трговина животињама које спадају у заштићене врсте одавно је постала уносан бизнис на светском нивоу.
Процене су Интерпола да се вредност нелегалне трговине заштићеним биљним и животињским врстама глобално креће и до 20 милијарди долара годишње.
Српски цариници су у непријављеном пртљају путника откривали и живе животиње, али и шапе алигатора, препариране вучје главе, крзна леопарда…
Живе животиње се предају дежурним ветеринарским инспекторима који их смештају у најближи зоолошки врт.
Министарство за заштиту животне средине надлежно је за мртве примерке животиња, делове, деривате и производе. Они се држе у Природњачком музеју или у Министарству заштите животне средине за потребе едукације у циљу заштите и очувања дивљих врста, али и за за обуку надзорних органа који врше контроле.
Када је реч о готовини, заплењени непријављени новац се уплаћује на наменски рачун Народне банке Србије, а потом иде директно у државни буџет.
„Поред новца одузетог у девизним прекршајима, у државни буџет директно се сливају и сва средства остварена продајом робе на јавним лицитацијама“, истичу у Управи царина.
„Уколико је реч о уметничким делима или антиквитетима, они се предају институцијама културе које имају услова за њихово чување“, истичу у Управи царина.
Подсетимо, заплењена слика чувеног српског сликара Паје Јовановића, коју је летос градски секретар за комуналне и стамбене послове Београда Никола Ковачевић унео у Србију, налази се у трезору Народне банке Србије. У овом случају прекршајни поступак због уношења уметничке слике у земљу без пријављивања још није окончан, али се слика – уместо у царинској испостави где је прекшај и настао и где би слика требало да се налази до окончања поступка – чува у трезору НБС, пошто је неопходно да се чува под одређеним условима.
Извор: Н1/Даниела Илић Красић
