„Век дође и прође, а гусле остају“ М.Бећковић
Гуслама су се премошћавали векови и спајале судбине, људи и нараштаји. Због тога, гусле морамо
чувати од свега што може наудити њиховом угледу и значењу, а тога у 21. веку има прилично.
Гусле морају остати светиња којој се верује. Како је својевремено Амфилохије говорио „Манастир
и свето гудало то је српску веру сачувало.“ и управо данас, једино гусле и црква сабирају народ.
„Гусле су олтар са кога се Глас Народа диже Богу“.
Без гусала не може се ни замислити наша епска поезија, која припада најмонументалнијим
достигнућима народног духа и чија се лепота огледа у тематици и и у језику.
Ограничено женско деловање унутар традиције епског певања, услед патријархалног друштвеног
поретка, није спречило жене да изађу из таме и гуслају за народ. Томе сведоче Вукови записи,
који је уз Филипа Вишњића, записао народне песме. Од слепих Вукових гусларки издвојиче су се
слепа Живана, слепа Јеца и слепа Степанија. Тада је такође забележено и прво преношење
традиције по женској линији.
„Фигура жене у гусларству: Стеванија једнака међу њима“ концерт гуслања и традиционалног
певања посвећен женама у гусларској традицији, са акцентом на Стеванију Драгашевић – прву
жену гусларку код нас.
Интересовање за Стеванијин рад и дело, настало је, кад је она већ „окачила гусле о клин“
односно престала гуслати када се порушила због смрти мужа и не постоје сачувани аудио
записи и много текста у стручним литературама, те је ова прича настала из теренских научних
истраживања и прегледа литературе проф. Александре Миликић, мастер етномузиколога,
проф. српског језика и књижевности Јелене Бошковић и председнице Удружења
Иване Ивановић. Стеванија је била жена испред свог времена и доказала да љубав према гуслању
може да надјача све.
Кроз овај јединствени пројекат, који је реализован под покровитељством општине Пожега,
Спортско култуног центра Пожега, као и града Ужица, ГКЦ-а Ужице, Организације произвођача
фонограма Србије и Правослано спортског удружења „Света Србија“, Удружење „Право у жицу“
тежило је да представи што веродостојније публици Стеванију и друге жене гусларке.
Први концерт, одржао се у Ужицу 24.06. у ГКЦу, док је други био 16.09. у СКЦ Пожега.
Уочи концерта 15.09., у градској галерији „Милан Туцовић“ оджрана је радионица гуслања и
традиционалног певања. Радионицу је отворила професорка Душица Додић из Пожеге, која је
омладинцима представила значај епске народне поезије, затим је Ивана Ивановић, председница
Удружења „Право у жицу“ причала о самом значају гусала као инструмента, али и светковине.
О народној песми и њеном значају, говорила је етнопојица Роса Џудовић из Рисна, која је са
својом унуком била део пројекта „Фигура жене у гусларству: Стеванија једнака међу њима“.
Како бисмо младима што боље приближили гусле и народну традицију, након формалног дела
радионице, сви су били гости у музеју лутака професорке Душице Додић у Узићима, која нас је
срдачно дочекала и угостила. Присутнима је приказан, необичан, луткарски музеј, где се кроз
интерактивне лутке могу видети стари занати, ношња, али и сегменти из живота обичних људи
прошлог века. Најзанимљивије присутнима била је поставка лутака „Вук Караџић и гуслари“, која
је била истакнута на самом гусларском концерту на бини.
На крају радионице присутни су се упознали директно са гуслама као инструментом и чули
гуслање од стране Стефана Томоњића, као и интерпретацију старе изворне песме Црне Горе у
изведби Росе Џудовић и њене унуке Настасије Спалевић.
Концерт је конципиран у форми етномузикла. Видео записи који су приказани на концерту
снимани су у Расној у сарадњи са Дечјим аматерским позориштем „Књаз“ које ради у оквиру
Спортско – културног центра Пожега. На тај начин и сами гусларски концерти добијају другу
димензију интерпретације публици, што је још један јединствен подухват домаћина. Адаптацију
текста урадио је глумац Владимир Јоцовић, адаптацију тона Саша Коцић, наратор Данијела
Марић, видео запис Иван Тошанић, режија и продукција: Лела арт.
Концертни дан почео је присуствовањем на вечерној служби у храму св. цара Контантина и
царице Јелене у Пожеги. Затим су учесници у форми дефила, од цркве, преко центра до СКЦа
дошли на концерт. Концерт је започео благословом протојереја Божа Главоњића, старешине
пожешке цркве. Затим се испред Општине Пожега изизетном беседом обратио писац Драган
Јовановић Данилов. Након тога уследило је обраћање Бошка Вујачића, који је дао подршку
Удружењу домаћинима, али и мотивисао младе да одржавају гусле и да наставе да преносе ту
традицију. На крају публику је поздравила председница Ивана Ивановић и потомак Стеваније
Драгашевић, њена ћерка Стоја Глишевић, која се свима захвалила што су лик њене мајке оживели,
а посебно деци која су учествовала у снимању видео секвенци које су биле приказане на
концерту. Као знак захвалности, млади чланови Дечјег аматерског позоришта „Књаз“ су изашли на
бину и поклонили се Стоји.
Уметнички део програма био интерпретиран у форми етномјузикла, где су наративни делови
пратили уметнички програм.
На концерту су учешће узели: гусларка Јелена Миљанић, којој је, након њеног наступа у Ужицу на
првом концеру, било и забрањено да гусла од стране управе Савеза гуслара Црне Горе, како су
медији наводили, управо јер је ДЕВОЈЧИЦА СА ГУСЛАМА и која се изборила са неправдом и
наставила свој гусларски пут и представила са две песме публици у Пожеги, која ју је срдачно
дочелкала. На тај начин, пројекат попут овог је показатељ колико је потребно, не само поменути,
већ и заштити и подржати женску линију гусларства, али и потрудити се да се цела гусларска
традиција наставља. Гуслар Синиша Петрић, који је један од првих младих гуслара на бранику
женског гусларства узео је учешће у овом програму, затим млади чланови школе гуслања друштва
„Свети Сава“ из Подгорице: Дамјан Војводић, Секуле Церовић, Павле Булатовић, као и етнопојица
Маша Војводић. Специјални гост био је оперски певач Драгољуб Бајић, који је одушевио публику
својом интерпретацијом песме „Српски јунаци“. Наследност по женској линиј, била је истакнута
још у Вуково доба, те је на концерту био и дует бабе и унуке: Росе и Настасије Џудовић из Рисна.
Поред њих, песма из вика Удружење за очување песме из вика из Нове Вароши, двојац Мирољуб
Ракетић и Раденко Гордић. Испред Удружења „Право у жицу“ Стефан Томоњић, Бранимир
Сретеновић и Кристина Миливојевић. На крају концерта на сцену је изашао народни гуслар Бошко
Вујачић, који је један од највећих живих гуслара данашњице. Како и приличи дружење после
концерта је настављено у традиционалном духу.
Дан након концерта 17.09, учесници су започели присуством на литургији у цркви св. Три Јерарха,
затим у вечерњим часовима у градској галерији „Милан Туцовић“ присуствовали промоцији књиге
„Црвена Гора“ и „Струне Перунове“ Жељка Чуровића. Жељко Чуровић, као истакнути историчар,
само пре пар дана премијерно је приказао ауторски документарни филм о историјским
догађајима вађним за Србе у Црној гори под називом „Црна Гора међа истине и лажи“. Филм говори о бројним историјским догађајима о којима су деценијама ширене дезинформације и
лажи међу грађанима и судбоносна питања за српски народ. У филму се први пут приказују
снимци који говоре о политичком и друштвеном стању које је владало у Црној Гори с почетка
прошлог века, уз прегршт фото записа аутентичних докумената. Роман, који је представљен
публици у Пожеги, „Црвена Гора“ говори управо о братоубилачком рату у Црној Гори од 1941. –
1945. године и све, који су имали прилике да је прочитају, није оставила равнодушним, док је
промоција књиге „Струне Перунове“ имала премијерну промоцију. Петар Перуновић Перун, био је
народни гуслар и учитељ, први на овим просторима који је снимио плочу на којој се нашла и
чувена „Ода о Тесли“. Прича се да је Перун имао јаку жељу да упозна Николу Теслу и та жеља му
се испунила. Никола Тесла је био познат по томе што је волео гусле и народну песму. Када је
Перун био код њега у посети гуслао му је „Старог Вујадина“, а Тесли су низ образе кренуле сузе…
Тада је настала и она чувена Николина реченица: „Гусле су најјача сила да освоје душу Србинову“.
А о Перуновом гусларском умећу и знању, препустићемо гусле „да говоре“. Посетиоце је
народном песмом окрепио народни гуслар Славко Јекнић и омладинац гуслар Стефан Томоњић.
У оквиру пројектних активности био је организован ликовни и литерарни конкурс, где су најбољи
проглашени од стране стручног жирија били део кампа „Стопама наших предака“ ПСУСС „Света
Србија“ на Крфу у Грчкој. На петнаестодневном путовању, упознали су се са културно –
историјским наслеђем Срба на Крфу, али и уживали у чарима Егеја.
Огласна табла