OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Evo kako nas banke deru! Sve skuplje za 20%! “Prvo nas navikli na uslugu pa počeli da je naplaćuju!”

Pojedine banke u Srbiji drastično su povećale cene svojih uobičajenih usluga, pa čak i usluga elektronskog plaćanja koje je neophodno tokom pandemije. Određeni broj građana i udruženja smatraju da je ovakav postupak nepoštovanje klijenata.

Nakon što je u većini banaka poskupelo održavanje računa, isplata gotovine, korišćenje bankomata, poruke obaveštenja i elektronsko bankarstvo, određeni broj građana smatra ova poskupljenja neosnovanim.

Osim toga, pojedine banke su uvele naknade za trošak održavanja deviznog računa, održavanje sefova, plaćanje troškova trajnog naloga i trajnpog naloga za izvršenje.

Čitaoci MONDA obratili su se našoj redakciji zbog obaveštenja nekoliko banaka da je jedan od platnih računa povećan za duplo i da sada košta 800 dinara, da se za duplo povećao i izvod platnog računa.

“Ovo je ogromno poskupljenje za kratko vreme. Sve bankarske usluge skuplje su za najmanje 20 odsto. Za vođenje platnog računa, vođenje svih vrsti platnih računa cene su skočile. Podizanje novca sa bankomata će se umesto 150 plaćati 200 dinara. Na sve to, čak i elektronsko bankarstvo se plaća i poskupljuje. To je stvarno previše i definitivno ću promeniti banku”, kaže Miloš Ostojić, čitalac MONDA.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić irekao je da su pojedine banke napravile korekcije cena za pojedine bankarske usluge kako bi klijente što više preusmerile da te usluge umesto fizički koriste digitalno.

“Ako uporedimo koliko nam je vremena i novca potrebno za odlazak u ekspozituru, oko 30 minuta da odemo do ekspoziture, neko vreme za plaćanje provedemo u ekspozituri, zatim povratak nazad, to naravno više košta, nego digitalni način plaćanja”, rekao je Vasić.

Međutim, Dejan Gavrilović, predsednik udruženja bankarskih klijenata “Efektiva”, kaže za MONDO da poskupljenje nikako ne može da bude usluga klijentima i da se na ovaj način pojedine banke višestruko zarađuju na štetu klijenata.

“Banke elektronskim bankarstvom i bankomatima smanjuju sebi troškove, broj zaposlenih službenika i potrebnih ekspozitura. S druge strane, klijenti sada obavljaju ono što su ranije radili bankarski službenici, sami uplaćuju račune, uplaćuju i podižu novac. Umesto da banke to sponzorišu, one su jošpovećale cenu naknade za online plaćanje, za posao koji obavljamo umesto njih. Naplaćuju nam uslugu koju sami izvršavamo, sa svog kompjutera, svojim internetom, od svoje kuće, što je nedopustivo”, kaže Gavrilović.

Podseća da, kada je digitalno plaćanje tek uvedeno, banke su imale zvaničan stav da je to zbog smanjenje troškova i vremena za njihove zaposlene.

“Tek kada su klijenti navikli na takvu vrstu usluge, počelo je naplaćivanje. Vreme pandemije kada svi moramo da plaćamo onlajn, oni vide kao priliku za zaradu. Kada već kreditna aktivnost banaka u vreme pandemije svakako raste, nije u redu iskorišćavati krizu i velikom broju građana koji su u velikim problemima “dolivati ulje na vatru”, kaže Gavrilović za MONDO.

Kaže da se ista stvar desila i kada su se pojavili bankomati.

“Da da bi se smanjila gužva i posao za službenike, uvedeni su bankomati. Posle toga se počelo sa naplaćivanjem provizije, zato što podižete novac ili proveravate stanje na računu. Dešavalo se da daju “besplatne kartice” za račune koje ne znate ni čemu služe, da bi se posle toga 100 dinara naplaćivalo održavanje tog računa”, kaže Gavrilović.

Iz Udruženja banaka kažu da u Srbiji postoji 26 banaka i da nisu sve banke podigle cene svojih usluga, te poručio da svako ko je nezadovoljan svojom bankom može da je promeni. ističe da fizičko plaćanje po nalogu košta 50 dinara, a preko mobilnih aplikacija klijenti u paketu plaćanje više naloga imaju za 100, 200, 300, odnosno 400 dinara ili je digitalno ta cena po nalogu 10 dinara.

“To je očito ušteda. Želja banaka je da olakša klijentima”, rekao je Vasić iz Udruženja banaka.

Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” kaže da je ostala je samo jedna ili dve banke koje ne naplaćuju uslugu elektronskog bankarstva i čiji nameti nisu drastično poskupeli. Prema njegovim rečima, ne postoji zakon koji definiše koliko banke mogu da povećaju naplate, a trebalo bi da postoji.

“Ono što građani treba da znaju jeste da iste naknade i cene nameta u svim bankama nisu zakonite, jer tu se krši pravilo konkrencije. Preporuka građanima je da uporede cene usluga kod drugih banaka i pređu kod najpovoljnije. Ako sve banke povećaju cenu usluga u isto vreme, onda je to ozbiljniji problem”, kažu iz Udruženja.

Jedino što zakon propisuje jeste da imate pravo da odustanete od usluge u svakom trenutku. Mnogo ljudi je promenilo banke i ugasilo račune iz ovih razloga, dodaje kaže Gavrilović.

KAKO DA NAMETI BUDU MANJI?

Neki od načina da se građanima olakša i da izbegnu namete, jeste da plaćaju više računa odjednom ili da dobijaju novac na ruke.

“Na smanjenje nameta bankama se može uticati postupcima kao što su zahtev za isplatu plate na ruke, umesto na bankarski račun, što je potpuno legitimno. Zatim, svi kućni računi se mogu platiti nekoliko meseci unapred, kako bi se provizija samo jednom naplaćivala”, kaže Dejan Gavrilović.

Izvor: mondo.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Navijači pretukli popa i popadiju: Omiljeni sveštenik i golman FK „Crnokosa“ zadobio teže povrede glave

Oglasna Tabla

Potresna ispovest Ivane iz Užica: Tata mi je dva puta dobio koronu, prvi put je jednom kinuo. Drugi put je umro

Oglasna Tabla

Ove nedelje pojačana kontrola prekoračenja brzine, od srede “Spid maraton”

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za utorak – 20. april

Oglasna Tabla

Narodna stranka: Iskopavanje litijuma ugrožava celu Srbiju

Oglasna Tabla

Kon: U Beogradu se skoro stiglo do kolektivnog imuniteta

Oglasna Tabla

Najbolje užičko – Dejan Petrović, ambasador srpske trube

Oglasna Tabla

Vodostaj Zovinskog jezera u opadanju, meštani uplašeni od pokretanja klizišta

Oglasna Tabla

Ko je bila najstarija srpkinja koja je preminula u 109. godini: Nadežda se družila sa Desankom Maksimović, nije pila ni pušila

Oglasna Tabla