Европска централна банка у четвртак ће одлучивати о даљем курсу монетарне политике, а судећи према изјавама званичника и председнице ЕЦБ Кристин Лагард (Цхристине Лагарде) очекује се ново повећање кључних каматних стопа. Економисти и аналитичари такође оцењују да ће камате расти бар још неко време, док се инфлација не приближи циљаном коридору, односно нивоу од два одсто.
Слична је ситуација и са америчком централном банком – Федералним резервама, које свој састанак имају у уторак и среду. Амерички стручњаци прогнозирају да ће Фед подићи каматне стопе за још 25 базних поена, а већина економиста очекује да би то могло да буде последње повећање у овом циклусу заоштравања монетарне политике.
Банкарске клијенте у Србији ипак више занима одлука из Франкфурта, пошто ће даљи кораци Европске централне банке директно утицати на кретање еурибора, који је део променљиве каматне стопе већине дугорочних кредита, углавном стамбених. Крај јуна био је последњи термин када су банке обрачунавале нове месечне рате, како за кредите са тромесечним еурибором, тако и за оне са шестомесечним, а до данас је већина дужника добила обавештење о висини обавеза за наредних три или шест месеци.
Конкретно, вредност тромесечног еурибора је на дан 30. јуна ове године износила 3,577 одсто, што је за пола процента више у односу на претходни обрачунски период 31. марта (3,038 одсто). Шестомесечни еурибор је на нивоу од 3,9 одсто, што је 1,2 процентна поена више у односу на крај прошле године, када су последњи пут обрачунаване рате ових кредита (2,693 одсто).
У међувремену су камате наставиле да расту, па је 3М еурибор у петак, 21. јула износио 3,721 одсто, док је 6М еурибор стигао до 3,972 процента. Ипак, нови обрачун месечних рата следи тек крајем септембра за кредите са 3М еурибором, односно на крају године за све са 6М еурибором.
У претходних годину и по дана месечне рате кредита расле су од десетак, па до више од 100 евра. Банкари подсећају да свака рачуница зависи од конкретног зајма, а то значи од висине кредита, укупне камате и варијабилног дела, рока отплате, већ отплаћеног дела… Што је кредит у каснијој фази мањи је удео камате у месечној рати, па корисници могу очекивати и мање повећање приликом скока еурибора.
Иначе, од пет највећих банака у Србији, три банке своје променљиве камате везују за тромесечни еурибор, а остале две за шестомесечни. То значи да се рате кредита усклађују 31. марта, 30. јуна, 30. септембра и 31. децембра (у првом случају), односно 30. јуна и 31. децембра (у другом).
Такође, постоји и бар једна банка на српском тржишту која своје варијабилне камате везује за једномесечни еурибор (1М). Она сваког месеца шаље нови обрачун рате својим клијентима.
Народна банка Србије наставила да повећава референтну камату
Извршни одбор Народне банке Србије повећао је на последњој седници Извршног одбора, одржаној 13. јула, референтну каматну стопу за нових 25 базних поена, на ниво од 6,5 одсто, чиме је наставио заоштравање монетарне политике после мајске паузе.
Повећана је и стопа на депозитне олакшице, на 5,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,75 процената. Тако су уз зајмове индексиране у еврима поскупели и динарски кредити.
У саопштењу из кабинета гувернера НБС истакнуто је да је при доношењу овакве одлуке Извршни одбор проценио да је још увек потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције.
“Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на камате на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе”, оцењено је из централне банке.
Извршни одбор Народне банке Србије истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике и због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини, као и расположивости енергената и њихових цена у наредном периоду.
Бизнис
