Циљеви нових мера су спречавање наплаћивања високих камата, али и стварање механизма да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту он не утиче нагло и на становништво са кредитима, кажу из Народне банке Србије.
Док су привремена ограничења каматних стопа на стамбене кредите у Србији из септембра прошле године још на снази, пред посланицима у Народној скупштини, а ускоро можда и пред корисницима кредита, наћи ће се предлог дугорочног решења.
Народна банка Србије (НБС) објавила је предлог нацрта новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, као и измена и допуна Закона о банкама, којима ће се се ограничити максималне каматне стопе које банке могу да понуде.
„Поред спречавања наплаћивања високих каматних стопа, ограничења каматних стопа предвиђена треба да обезбеде и да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту, тај раст успори, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике“, кажу из НБС у саопштењу објављеном 9. септембра.
Према предлогу НБС и тренутном стању на тржишту, номиналне камате на стамбене кредите не би могле смеле да буду више од 5,44 одсто, а могле би да до краја 2026. године буду ограничене на пет одсто.
Максимална вредност ефективних каматних стопа, које садрже номиналне, али и додатне трошкове одобравања кредита и других провизија и представљају укупну цену коштања кредита за кориснике, износиће 7,75 одсто.
Максимална камата за готовинске и потрошачке кредите износила би 15,67 одсто, а уведена су и ограничења у коришћењу прекорачења на текућим рачунима и кредитним картицама.
Нове мере би могле да краткорочно „олакшају терет“ већ задуженима или онима којима треба да рефинансирају дугове, нарочито грађанима са дозвољеним прекорачењем или онима који су задужени преко кредитних картица, каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, за ББЦ на српском.
Али, упозорава да интервенције регулатора попут ове дугорочно не могу да имају велики ефекат уколико се „не размишља о дугорочном утицају на конкуренцију“ на банкарском тржишту, где Србија каска за земљама ЕУ.
„Кључни фактор за стамбене кредите ће бити привредна активност и њен раст, као и сигурност и стабилност примања оних који планирају да се задуже, па не бих рекао да ће ограничења значајно утицати на њих у дужем року.
„За оне који закључе нове уговоре о стамбеним кредитима биће сјајно док траје фаза спуштања референтних каматних стопа у Европи, али се намеће питање: шта ако поново дође до наглих инфлаторних шокова?“, додаје Ђукић.
„Могуће је да ће Европска централна банка (ЕЦБ) морати поново да подиже каматне стопе због тога, што ће следити и НБС, а како су уговори дугорочни, може да дође и до раста рата кредита у овом случају“, објашњава стручњак за банкарство.
Шта се мења за стамбене кредите?
Захваљујући привременим мерама за ограничење камата на стамбене кредите из септембра прошле године, оне тренутно не могу да превазиђу 4,08 одсто.
То би могло да се промени усвајањем предлога НБС, па би ограничење у тренутним условима на тржишту могло да буде 5,44 одсто, а до краја 2026. и пет одсто.
„Разлог за то прелазно решење јесте да се престанком примене привремене мере спречи већи, нагли раст каматне стопе код постојећих стамбених кредита“, кажу из НБС.
За новоодобрене стамбене кредите с фиксном и променљивом каматном стопом камата би се добијала по следећој формули: просечна пондерисана каматна стопа за те кредите увећавала би се за највише једну петину.
Код постојећих уговора о стамбеном кредиту, просечна пондерисана каматна стопа би се увећавала за највише једну четвртину.
„Није ипак најјасније одакле предлагачу закона ова арбитрарна увећања за једну четвртину, односно једну петину“, каже професор Ђукић.
Како одабрати праву некретнину?
Просечна пондерисана каматна стопа је средња вредност камата на стамбене кредите под којом су се банке у Србији задуживале код других банака и објављује је НБС.
У нацрту закона прописује се и максимална вредност ефективне камате, која представља стварну цену кредита коју корисник треба да плати банци и садржи номиналну камату уз све друге накнаде које се плаћају за одобрени кредит и остале услуге у том процесу.
Ефективна каматна стопа за стамбене кредите не може бити већа од стопе законске затезне камате умањене за два и по процентна поена, предлаже НБС.
Новим правилима уводе се две групе ограничења: на номиналној и на ефективној каматној стопи, казао је Дарко Стаменковић, генерални директор Сектора за контролу пословања банака у НБС, за Радио-телевизију Србије (РТС).
„Код стамбених, готовинских и потрошачких кредита, постоје обе врсте ограничења“, додао је он.
„Дакле, код стамбених кредита постоји ограничење на ефективној каматној стопи, које је заправо у овом тренутку 7,75 одсто. Имаћемо ограничење на номиналној каматној стопи код новоодобрених стамбених кредита 5,44 одсто, а на ефективној каматној стопи 7,75 одсто“, објашњава.
Али и после увођења ограничења за становништво у Србији стамбени кредити ће бити неповољнији у односу на већину земаља Европске уније, каже Ђорђе Ђукић.
„У јулу 2024. за стамбене кредите у еврозони просек камата био је 3,38 одсто, а у Србији се та бројка врти око пет одсто.
„Србија има мање конкурентно банкарско тржиште, па иако у многим земљама еврозоне административна контрола није спроведена, конкуренција је учинила своје и кредити су повољнији“, објашњава стручњак за банкарство.
Интервенисање регулатора може само „делимично и краткорочно да олакша позицију дужника“ са стамбеним кредитима, додаје.
Потрошачки кредити
Готовински и потрошачки кредити за постојећа и нова задужења с променљивом каматном стопом биће ограничена преко номиналне и ефективне каматне стопе.
Номинална каматне ће се рачунати на основу просечне пондерисане каматне стопе увећане за 25 одсто, што би према тренутној просечној пондерисаној стопи НБС за кредите ове врсте износило 15,67 одсто, саопштили су из НБС.
Они који би узимали нове динарске готовинске и потрошачке кредите плаћали би ефективну каматну стопу, односно збир затезне камате и четири процентна поена, што би тренутно износило 16 одсто, додали су.
У тренутном тренду обарања референтних каматних стопа централних банака у Европи и Србији, ново ограничење не би требало да има велики утицај на цене потрошачких кредита, јер су у појединим банкама у Србији тренутно номиналне каматне стопе и ниже од десет процената, извештава сајт Блумберг Адрија.
Да би механизам ограничења имао конкретан ефекат, каматне стопе би у неким банкама морале да скоче готово двоструко, што се не очекује у актуелној ситуацији, додаје се.
Можда ће вам и ова прича бити занимљива:
Дозвољени, ‘недозвољени’ минус и кредитне картице
Банке би по нацрту новог закона морале да испуне три услова уколико клијентима желе да омогуће недозвољено прекорачење.
У уговор ће морати да се унесе податак да је то прекорачење омогућено, да се наведе висина номиналне каматне стопе уз одређење да ли је фиксна или променљива, јасну формулу на основу које се одређује, као и висину додатних трошкова за овај банкарски производ.
„С обзиром да ови производи не прате довољно кретање каматних стопа на тржишту, оцењено је да се управо ове стопе могу оквалификовати као превисоке“, кажу из НБС.
Зато су одлучили да ограниче ефективне каматне стопе за све новоодобрене минусе и кредитне картице, али за све постојеће минусе и картице када се они продужавају, додају.
Ограничење ефективне стопе за кредитне картице рачуна се тако што се збиру затезне камате дода шест процентних поена, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења збиру затезне камате додаје се осам процентних поена, према нацрту новог закона.
„То значи да би максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила 18 одсто, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20 одсто, док су тренутне просечне вредности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13 одсто, а код дозвољеног 28,41 одсто“, додају у саопштењу.
Ђукић сматра да би „недозвољени“ минус требало да буде избачен из понуда банака.
„То је навођење неедукованих клијената да грлом у јагоде улазе у све већи дуг, односно врсту дужничког ропства за најсиромашније становнике.
„Апсурдно је: ако је нешто ‘недозвољено’, због чега се уноси у закон?
„Због те илузије лаког задуживања долазило је до проблема и претераног задуживања у банкарском сектору“, прича економиста.
НБС предлаже и увођење механизама за „спречавање импулсивног узимања кредита“.
Банке ће имати обавезу да понуде онима који нису у прилици да отплате стамбени кредит могућност да сами продају некретнину и од тог прихода исплате дуг банци.
Рок за продају не сме бити мањи од два месеца.
„На тај начин се даје могућност кориснику да прода некретнину по већој цени у односу на цену која се постиже у извршном поступку, односно у вансудском поступку намирења“, кажу из НБС.
Српски закон и директива ЕУ
У саопштењу НБС наводе да су нова правила усклађена са директивом Европске уније која се односи на потрошачке кредите.
„НБС се позива на то да су неке земље ЕУ примењивале мере контроле, али то је врло растегљив појам, јер су такве мере примењивале у неком периоду само неке од земаља ЕУ и то се не може узимати као репер“, каже Ђорђе Ђукић.
Али, када је реч о ограничавању каматних стопа, тешко је повући паралелу између Србије и земаља чланица еврозоне.
„Оваква интервенција ремети тржишну структуру и врши дисторзију цена, а регулатор на овај начин никада не може да изађе на крај са банкарском индустријом која је ће наћи начин да достигне циљеве“, сматра Ђукић.
Шта нова правила значе за банке?
Ово питање ББЦ на српском поставио је Удружењу банака Србије (УБС), али нису одговорили до објављивања текста.
Ђукић верује да промене које је предложила НБС „неће спектакуларно утицати“ на пословање приватних банака у Србији.
„Банке које су глобално велике ни сада нису присутне овде, а регионално велике банке, попут оних из Италије, Аустрије или Мађарске, наставиће да следе политику тражења профита“, сматра економиста.
Приватне банке ће поштовати мере НБС, али постоји могућност да ће „преусмерити капитал у друге производе поред кредита“, што ће им омогућити да достигну циљеве које њихове централе траже, додаје.
Ђукић подсећа и на чињеницу да су банке у Србији током прошле године оствариле профит већи од милијарду евра, што је досадашњи рекорд и скок од чак 40 одсто у односу на 2022.
Приход од камата у 2023. увећан за 52 одсто на годишњем нивоу.
У првом тромесечју ове године банке су оствариле зараду од 370 милиона евра, што је готово исти профит као и у читавој пандемијској 2021. години (382 милиона евра).
„Када се пореде приходи на капитал банака са другим државама, Србија је у том смислу увек била ‘Ел Дорадо’, јер се институције и политика нису бавили заштитом конкуренције.
„Нису за то криве стране банке, које су доминантне и на тржишту Хрватске, али је ниво конкуренције допринео томе да банкарски производи, пре свега стамбени кредити, тамо буду далеко повољнији“, закључује Ђукић.
021
