15.4 C
Uzice
мај 19, 2019
FOTO RAZGLEDNICA ZANIMLJIVOSTI

Društvene mreže kao ogledalce za narcise

Narcizam je dobio novu dimenziju sa dnevnom bitkom za najbolji „selfi“, kao potrebom održanja grandiozne slike o sebi.

BITKA za najbolji „selfi“ vodi se svakog dana. Broj takmičara se progresivno umnožava, starosna granica iščezava kao kategorija, a arena je otvorena 24 časa. Život se preselio na društvene mreže! Čak iako je to samo imitacija života, potreba da baš naša „selfi“ fotografija izmami najviše aplauza, uzdaha, osmeha, zavisti i zaprepašćenih pogleda – sve je stvarnija. Za najatraktivniju sliku prave se najluđe vratolomije, koje se, nažalost, neretko završavaju i najtragičnije. Ali taj hir i dalje ne jenjava, već naprotiv – nadmeno se pretvara u agresivni trend modernog doba. Lista negativnih konsekvenci ove pojave je sve duža, a na njoj istrajava i – narcizam. Kao uzrok i posledica samopromocije na društvenim mrežama. Kao temelj na koji se oslanja samoljublje.

Danas se mladi utrkuju da naprave što više „selfija“ svakog dana, pa se čini da je narcizam izraženiji nego ikada. Šta te fotografije govore o njihovim autorima? O vremenu u kome živimo? Društvu koje gradimo?

Bojana Kučinar, psiholog, podseća da su društvene mreže plodno tle za uzgajanje narcizma, a da se u takvoj eri lična vrednost meri brojem „lajkova“ često nepoznatih internet prijatelja.

– Šta bi bio „selfi“? Fotografija koja uglavnom prikazuje nasmejano, zavodljivo lice, koje se pritom „provlači“ kroz filtere, a onda i ukrašava različitim efektima – kaže psiholog. – Izgleda da „selfi“ nije ništa drugo do idealizovana slika o sebi. I ne treba da nas čudi što se pojavila zavisnost od društvenih mreža, jer stalnim proveravanjem broja „lajkova“ ili komentara na objave, zapravo se proverava lična vrednost. Ona koja u osnovi nedostaje. To samo ukazuje na problem manjka samopouzdanja i lične vrednosti, što pokušava da se nadomesti brojem lajkova, odnosno potvrdom drugih da vredimo.

Akcenat je sasvim sigurno na priznanju za spoljašnji izgled, po principu traženja odgovora na pitanje: „Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?“. Današnje ogledalce se pojavljuje u obliku društvenih mreža.

POTVRDA VREDNOSTI

Ovidijev mit o Narcisu, koji se zaljubio u sopstveni odraz u reci, a na kraju je umro od žeđi i samoljublja, opšta je poznanica. Koliko je ljubav prema sebi, ipak, važna i poželjna? A kada ona prelazi granicu i prerasta u negaciju lepog i zdravog? Sagovornica „Života plus“ tvrdi da je ljubav prema sebi u većoj ili manjoj meri zastupljena kod većine. 

– Samoljublje je normalna pojava, pa i potrebna za mentalno zdravlje. Ukoliko volimo sebe, bićemo sposobni i da volimo druge. Međutim, narcizam je udaljavanje od pravog „ja“. Kada je slika o sebi i sopstvenoj vrednosti poljuljana, stvara se patološka tvorevina koja bi trebalo da služi kao odbrana od bolnog osećanja bezvrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Samopouzdanje u tom slučaju izostaje, jer je suštinski problem narcisoidnosti nepostojanje stabilnog identiteta – objašnjava psiholog.

Zato odbrana stiže u obliku grandiozne predstave o sebi. Na njoj stalno mora da se radi, jer je jasno da stoji na staklenim nogama, a one svakog trenutka mogu da proklizaju.

– Da bi se idealizovano „ja“ održalo, potreban je veliki napor. U procesu samoidealizacije, imaginacija ima bitnu ulogu. Mašta se o veličini, slavi, uspešnosti, a tako se iskrivljuju unutrašnja i spoljašnja stvarnost. Kako bi održali tu sliku o sebi, narcisima je potrebna publika, pa zato teže da uvek budu u centru pažnje. Skloni su šarmiranju, zavođenju i koriste svaku priliku da se pohvale svojim postignućima. Bitan im je fizički izgled, pa tako brinu o njemu kako bi fascinirali druge – kaže Bojana.

Slika i prilika situacije na „selfi“ terenu. Hajde da napravimo fotografiju na kojoj ćemo biti grandiozni! Atraktivni. Zavodljivi. Čini se da su društvene mreže još više podržale narcizam među mladima atakujući na zdravo formiranje ličnosti. 

– Generalno, moderno društvo pogoduje održanju narcizma. Živimo u vremenu u kojem se neguje takmičarski duh, mora da se bude što bogatiji, lepši, slavniji. Pošto se ne gaji individualnost, već se lična vrednost uglavnom meri društvenim uspehom i prihvatanjem, slepo se robuje socijalnim normama. A, ukoliko ne možeš da postaneš holivudska ili rijaliti zvezda, onda publiku možeš da pronađeš na društvenim mrežama. Jer one daju mogućnost da se predstaviš u najboljem svetlu, a vrlo lako možeš da ispratiš i šta je u trendu i šta se vrednuje, pa se istome prilagodiš kako bi bio prihvaćen. Onda još pronađeš publiku koja će te podržati – navodi psiholog.

Ali, nastavlja sagovornica, važno je da znamo da ta potreba za priznanjem, slavom i prestižom ne dolazi iz stvarne, autentične potrebe, već iz moranja. Akcenat je uvek na tome – „Moram da budem viđen/uspešan“, a ne – „Želim da budem viđen/ uspešan“. I zato je zadovoljstvo, ako se uopšte desi, kratkog daha.

– U slučaju da izostane očekivani broj „lajkova“, odnosno potvrda vrednosti, može da se jave anksioznost i depresivno raspoloženje, što opet pokreće potrebu da se iznova i iznova objavljuju nove fotografije koje treba da budu bolje, lepše od prethodnih. Osoba kao da se kreće u začaranom krugu i pritom troši ogromne količine energije kako bi potvrdila svoju vrednost – navodi psiholog.

DRUGI SU SAMO PUBLIKA

Po priznanja se danas, po hitnom postupku, odlazi na društvene mreže. Tu pršte pohvale i potvrde, tu se odmeravaju snage i vrednosti. I da, iako je većina svesna da je sve to površno i lažno, mladi uglavnom nemaju kapacitet da se pobune protiv toga. Da odbiju da učestvuju u balu pod maskama. Jer ako u nečemu učestvuju maskirani, valjda je jasno da će sva čarolija utihnuti kada se čistog lica pogledaju u ogledalo.

– Problem je što mladi uglavnom na društvene mreže gledaju kao na put do uspešnosti. Ako današnju decu pitate šta žele da budu, odgovor je uglavnom – „jutjuberi“, a na pitanje zašto, odgovaraju da bi imali što veći broj pratilaca. Tu vidimo da je u osnovi svega ideja da je važno biti poznat, a ako si poznat onda si i slavan. Pritom izostaje predstava o tome šta možeš da ponudiš, koje su tvoje stvarne sposobnosti i kvaliteti. Bitno je samo da si poznat. Ako ispratimo mlade „jutjubere“, videćemo da devojčice i devojke ugavnom postavljaju tutorijale o lepoti i šminkanju. Dakle, akcenat je na fizičkom izgledu. Dečaci postavljaju tutorijale o igricama ili smešne klipove, ali i oni vole da se pohvale izgledom, markiranom odećom, skupim telefonima – navodi sagovornica.

U osnovi narcizma koje se reflektuje i na društvenim mrežama, nalazi se stalna potreba za publikom, odsustvo kretivnosti, autentičnog izražavanja i empatije.

– Narcisi imaju potrebu da im drugi zavide, a i sami su zavidni. Oni nisu u stanju da vole niti da saosećaju sa ljudima. Druge ne posmatraju kao osobe koje imaju svoje potrebe i želje, već kao sredstva za zadovoljenje njihovih narcističkih potreba. U odnosu mogu da budu društveni, prijateljski nastrojeni, ali zapravo ne teže punim odnosima. Drugi im samo služe da bi održali grandioznu sliku o sebi – napominje psiholog.

SAMOPREZIR, A NE LjUBAV PREMA SEBI

U osnovi narcizma je, kaže sagovornica, zapravo samoprezir, a ne, kako se misli, ljubav prema sebi.

– S obzirom da kod njih izostaje osećaj identiteta, dolazi do bezvrednosti i inferiornosti. Ova osećanja su bolna, pa se pronalaze načini kako se od njih odbraniti. Zbog toga se najčešće pribegava stvaranju lažne slike o sebi koja je suprotna od onoga što se stvarno oseća – objašnjava psiholog.

ŽUDNjA ZA „TROFEJIMA“

NARCISI su veliki manipulatori. U svemu, pa i u ljubavi. Da bi opstali, biraju inferiorne saputnike kroz život. Nekog ko će im se diviti, udovoljavati im.

– U slučaju da to divljenje izostane, nastojaće da obezvrede partnera, a onda i prekinu odnos. Dešava se i da izbaru nekog koga doživljavaju kao savršenog, jer im onda on dođe kao „trofej“, podiže im samopouzdanje i daje na važnosti. Međutim, suštinski problem je što narcisoidne ličnosti grade površne veze, jer nemaju sposobnost za empatiju i razmenu – kaže sagovornica „Života plus“.

Izvor:novosti.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Park dečije radosti „Beli Jelen“ 1. juna vam poklanja preko 50 vrednih poklona

Oglasna Tabla

Nova pravila za zapošljavanje u javnom sektoru?

Oglasna Tabla

Kako da najlakše upropastite dete u 10 koraka

Oglasna Tabla