OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Dilema proizvođača maline u Srbiji – krčiti ili ne?

Čačak – Za danas su najavljeni razgovori predstavnika proizvođača maline iz glavnih proizvodnih područja

naše zemlje i ministra poljoprivrede Republike Srbije i njegovih saradnika u Užicu. S obzirom na nezadovoljstvo i najavu protesta proizvođača „crvenog zlata” zbog otkupne cene i nesređene sitaucije na tržištu, zamolili smo dr Aleksandra Leposavića iz čačanskog Instituta za voćarstvo da za agenciju RINA iznese mišljenje o stanju i dilemama sa kojim se susreću svi akteri ove, za našu zemlju izuzetno važne izvozne grane.„Proizvodnja maline u Srbiji poslednjih godina je u velikoj krizi. Kriza je prisutna i u drugim zemljama u kojima se gaji ova voćna vrsta. Najveći uticaj na pad proizvodnje u Poljskoj u ovoj godini imale su vremenske neprilike i odlazak i sve teže pronalaženje radne snage. Takođe, vremenske prilike su uticale na pad proizvodnje i u SAD-u, Čileu, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj” – ističe dr Leposavić, jedan od vodećih srpskih stručnjaka u oblasti malinarstva

Republika Srbija je više decenija lider u svetu, kako po količinama, tako i po kvalitetu proizvedene maline. Često se za malinu kaže da je nacionalna voćna vrsta i da ima strateški značaj za celokupnu privredu (a ne samo poljoprivredu) naše zemlje. Od proizvodnje i izvoza maline, Republika Srbija je u ranijim godinama ostvarivala oko 250 miliona eura, od čega je neto devizni efekat bio veći od 90%. U proizvodnji, preradi i plasmanu maline supstituisano je oko 30 – 35.000 zaposlenih (sa punim fondom radnih časova), jer je povremeno u ovom poslu zaposleno oko 150.000 ljudi. Posmatrano regionalno, više od 2/3 proizvodnje skoncentrisano je u brdsko-planinskom području Zapadne Srbije.

„Pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, problemi sa kojima se naši proizvođači i izvoznici susreću su višegodišnji i do sada je veoma malo učinjeno na otklanjanju istih. Zbog neblagovremenog identifikovanja i otklanjanja problema i njihovih uzroka, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u njenoj proizvodnji. Primera radi, u 2016. godini u Srbiji je proizvedeno 83.000 tona maline, dok je ovogodišnja proizvodnja pala na 56.000 tona” – navodi dr Leposavić.

Bukovica kod Ivanjice, malinjak vilameta Sveta Karaklajića/Foto: RINA/G.Otašević

Vremenski činioci su tokom 2017. godine doprineli da veoma mali procenat zasada postigne potrebnu kondiciju a kiše tokom maja, juna i jula ove godine su uticale i na kvalitet plodova. Kao rezultat toga, hladnjačari su veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa a povremeno su neke od njih i obustavljale prijem u hladnjače. Kao opravdanje za ovo, otkupljivači su navodili zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet, neadekvatnu higijenu i odsustvo standarda i slično. Nasuprot tome, proizvođači maline u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu.

Naime, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos”, samo u oktobru 2017. godine na američkom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha smrznute maline od 17% u odnosu na 2016. godinu. Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje zaliha ovog smrznutog voća sa 30. septembrom u odnosu na avgust 2018. bilo 7%. Ne treba izostaviti i činjenicu da je vrednost uvežene smrznute maline u SAD u periodu januar-septembar porasla za 29%.

Sve ovo ukazuje da su proizvođači i otkupljivači maline u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje.

Što se tiče stanja u zasadima ove voćne vrste u Srbiji, trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prethodne dve godine, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim malinjacima zbog čega je više od 60% proizvodnih zasada u stanju apsolutne zapuštenosti. Takođe, veliki broj proizvođača je već iskrčio zasade ili to tek namerava da učini. Preostali, kojih je malo, su kao i ranijih godina uradili sve neophodno – posekli stare izdanke, podigli nove, pokosili travu i obavili neophodnu jesenju zaštitu.

Svi izneti podaci i činjenice ukazuju da je pred proizvođačima, dobavljačima hemije i pesticida, otkupljivačima i izvoznicima maline izuzetno težak period. I svi će biti na gubitku ako kao neke od hladnjača i organizatora posla kod nas ne podrže i ostvare korektniji kooperantski odnos sa proizvođačima. Njihovo pravilo je: „Kada je dobro, dobro je svima, ako je loše, podjednako trpimo”. Na sreću takvih primera je sve više i to daje nadu i dobar podsticaj onima koji su na prekretnici – krčiti malinjake ili ne!

Da je sličnih situacija i lošijih godina bilo i ranije ukazuju pioniri ovog posla u Zapadnoj Srbiji. Za njih je važilo da kada svi sade, svoje zasade održavaju u nužnoj meri a da podižu nove i više ulažu u postojeće malinjake kada svi zapuštaju ili krče.

„To je i moj savet u sadašnjim uslovima” – kazao je dr Leposavić za agenciju.

Regionalna informativno novinska agencija

Izvor: naslovi.net

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Oko 10.000 građana prijavilo se za zdravstveni nadzor

Oglasna Tabla

Sutra uplata još dva minimalca za 10.289 preduzeća

Oglasna Tabla

Ispraćaj letu 2020.

Oglasna Tabla

Jača kosti i čuva zube: Surutka je MELEM za ceo organizam – Evo šta sve leči

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za nedelju – 20. septembar

Oglasna Tabla

Miraz: Obaveza ili sramota za žene? Kako se nekada u Srbiji gledalo na ovaj običaj?

Oglasna Tabla

Dr Tiodorović: Predložiću da se fizičko vrati u školske sale

Oglasna Tabla

Kon najavljuje moguće ponovno uvođenje vanrednog stanja

Oglasna Tabla

Saopštenje za javnost – Evropska nedelja mobilnosti – Upotreba alternativnih vidova saobraćaja

Oglasna Tabla