27.8 C
Uzice
јул 20, 2019
FOTO RAZGLEDNICA ZANIMLJIVOSTI

Digitalni mediji „jedu“ sve ostale

Ukoliko žele da opstanu i budu održivi, mediji moraju da budu prisutni na mobilnim platformama pošto se čitav medijski „univerzum“ širi na digitalnu platformu, izjavila je Mišel Foster iz organizacije „Newsagain“ na konferenciji „Media talks“ u Beogradu. Istraživanje Cesida pokazalo da više od trećine građana Srbije ne veruje medijima, a kao najveći problem vide lažne vesti.

Mišel Foster iz organizacije „Newsagain“ istakla je da je za većinu današnjih mejnstrim medija izazov to što publika, odnosno čitaoci i gledaoci, prelaze na digitalne platforme preko kojih konzumiraju medijski sadržaj.

„Linearna televizija ’umire’, a doba velikih ekrana je prošlo. Mobilni telefoni menjaju ne samo naše navike, već i našu anatomiju i postaju glavni izvor informisanja“, ukazala je Fosterova na konferenciji „Media talks“ u organizaciji USAID-ovog projekta jačanja okruženja za održivost medija.

Dodala je da „Newsagain“ posluje u više od 30 zemalja sveta u kojima pomaže medijskim kućama da postignu održivost.

Navela je da u savremenom dobu digitalni mediji ’’jedu’’ sve ostale zbog čega je, kaže, neophodno da štampani i elektronski mediji budu prisutni i na mobilnim platformama.

Ocenila je da su Fejsbuk i Gugl doveli do najvećih promena i da oglašivači danas idu za publikom tako da digitalni oglasi, ukazala je, čine 50 odsto ukupnog oglašavanja, dok trećina oglasa u 2019. godini ide upravo preko mobilnih aplikacija.

U cilju jačanja okruženja za održivost medija, predložila je medijskim kućama da koriste potkast i komuniciraju sa svojom publikom, navodeći Njujork tajms kao dobar primer.

Takođe, preporučila je medijima da što više koriste Gugl analitiku kako bi saznali šta publiku najviše zanima, kao i da redovno osvežavaju svoje internet-prezentacije i objavljuju sadržaje na Tviteru.

Lokalnim medijima predložila je da se detaljno i sadržajno bave temama i problemima lokalnih zajednica, i da to iskoriste kao prednost u odnosu na nacionalne i regionalne medije.

„Živimo u svetu ’gladi’ za vestima. Uočili smo da je veliki broj kablovskih i satelitskih kanala na kojima su najgledaniji zabavni sadržaji, što negativno utiče na lokalne medije, jer nemaju budžete niti višemilionske produkcije za proizvodnju takvih programa’’, navela je Fosterova.

Istakla je da su slobodni mediji i slobodno medijsko izeštavanje ključni za demokratska društva i istovremeno primetila da se mediji sve više koriste u propagandne svrhe. ’’To je najprisutnije u Rusiji, gde je od 2015. godine Kremlj napravio seriju propagandnih poruka’’, ocenila je Mišel Foster.

Dodala je da je propaganda u bliskoistočnim zemljama dovela do opadanja poverenja u medije, sve češćih slučajeva nasilja nad novinarima, pa čak i do ubistava.

Više od trećine građana ne veruje medijima, najveći problem lažne vesti

Više od trećine građana Srbije (39 odsto) ne veruje medijima, dok 23 odsto ima delimično ili potpuno poverenje u medije, pokazalo je istraživanje predstavljeno na konferenciji „Media Talks“.

Najnoviju analizu o navikama i potrebama medijske publike u Srbiji sproveo je Cesid, a programski direktor Bojan Klačar rekao je da medijima češće ne veruju oni koji žive u većim i bolje razvijenim mestima, obrazovaniji su i urbaniji i imaju od 20 do 40 godina.

„Ono što je paradoksalno, poverenje mlađe populacije je veće u socijalne mreže nego u televiziju ili nacionalne medije, a razlog za takav trend je sadržaj medija i što mladi na socijalnim mrežama vide sebe i svoje društvo’’, rekao je Klačar.

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti ispitanik (24 odsto), najveći problem medija vidi u lažnim vestima, dok je za 16 odsto najproblematičniji uticaj političkih stranaka. Trećina građana (33 odsto) nikada ne obraća pažnju na izvor vesti, a 22 odsto to čini veoma retko, dok svega osam odsto ispitanika redovno obraća pažnju od koga je potekla informacija.

Istraživanje se bavilo i interesovanjem publike za lokalne teme, a pokazalo se da publiku na prvom mestu zanima vremenska prognoza, zatim komunalne informacije, lokalna kulturna dešavanja, manifestacije zabavnog karaktera i istorija grada.

Analiza je pokazala da 62 odsto ljudi preko mobilnih telefona pristupa medijskom sadržaju na Internetu, preko računara 19 odsto, dok Internet ne koristi čak 18 odsto isopitanika.

Istraživanje je sprovedeno među 1.500 ispitanika starosti između 15 i 65 godina.

Izvor:Tanjug/Foto: ilustracija, pixabay.com

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Deda sumnjiv za uznemiravanje 15-ak žena, pola maloletno

Oglasna Tabla

ZZJZ: Voda na plaži ispravna za kupanje

Oglasna Tabla

Minimalna crnogorska potrošačka korpa u junu iznosila 643 eura

Oglasna Tabla