Огласна табла
ЗДРАВЉЕ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Дигитални екрани слабе видну оштрину и суше око

Савремени начин живота подразумева да све више времена проводимо испред рачунара и са мобилним телефонима. То је постало још учесталије током пандемије када смо практично помешали приватни и професионални живот. Једно од новијих истраживања показало је да је то оставило и последице по наше здравље, у првом реду на вид.

У разговору за Магазин на првом Радио Београда 1, офталмолог др Невена Бјеловић, наводи да је много симптома који указују на овај проблем и објашњава да се та група симптома назива астенопијом и да обухвата пролазне поремећаје видне оштрине, осећај нелагодности, умор, чак и главобољу и бол у очима и иза очних јабучица.

Друга група симптома односи се на сувоћу ока изазвану ретким трептањем. Манифестује се црвенилом и осећајем пецкања и присуства страног тела у оку.

„Најштетнији је утицај тзв. плаве светлости из дигиталних екрана и зато је препоручљиво да се носе наочаре са филтерима који штите од тога, без обзира да ли су диоптријске или не“, упозорава др Бјеловић и скреће пажњу на то да се током боравка пред рачунарима пет пута ређе трепће него иначе. „Зато употреба вештачких суза мора да буде редовна“, наглашава офталмолошкиња.

Велики проблем је што је утицају дигиталних екрана изложен све већи број деце. Она проводе много времена пред рачунарима, таблетима и мобилним телефонима, играјући видео игрице.

Најновије студије указују на ефекат миопизације, односно појаве привремене кратковидости код те популације. За сада нема потврда да би то могло да прерасте у трајну кратковидост, односно појаву диоптрије, али треба бити опрезан, наглашава др Бјеловић.

„Код деце се такође јавља сувоћа ока, али и пролазна промена видне оштрине. Око постаје лењо јер је дуго на истој удаљености. То замара мишиће одговорне за брзо прилагођавање ока са даљине на близину и обратно. Они се контрахују и изазивају замагљење и главобољу“, истиче гошћа Магазина на првом.

Добра вест је да досадашња истраживања нису показала да може доћи до неких дугорочних последица, у смислу озбиљног оштећења предње површине ока. Зато је важно да на време препознамо проблем и да га правилним односом држимо под контролом.

То подразумева прављење честих пауза у току рада и лагане вежбе за релаксацију ока, закључује др Невена Бјеловић.

Извор: РТС

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Хиландарски резанци: Брзо посно јело, са посебним састојком, какво нисте пробали

ОГЛАСНА ТАБЛА

Одржан 9. Сајам образовања у Чајетини (видео)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Седиш 8 сати, плата до 350.000 динара: Посао у Србији за ове паре можеш да нађеш већ сутра, средња школа довољна и један је услов

ОГЛАСНА ТАБЛА

Хитна евакуација факултета у Чачку и Ужицу због дојаве о бомби

ОГЛАСНА ТАБЛА

У сусрет одрживој пољопривреди “Нојева барка” разговори

ОГЛАСНА ТАБЛА

Златибор сврстан у прву категорију туристичких места

ОГЛАСНА ТАБЛА

Синдикати упозорили: Одлазе нам лекари, увозићемо медицинске раднике из Бангладеша и Непала

ОГЛАСНА ТАБЛА

ССП Ужице: Подршка радницима ЈКП „Биоктош“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Деда Виде је најстарији инфлуенсер у Србији, четири дана није јео ни спавао док није савладао све тајне виртуелног света

ОГЛАСНА ТАБЛА