Home / FOTO RAZGLEDNICA / Deca nam obolevaju od staračkih bolesti

Deca nam obolevaju od staračkih bolesti

Doktorka Divna Vidović, pedijatar, o zdravstvenim problemima u najmlađoj populaciji i uzrocima pojave oboljenja kojih ranije nije bilo u ovoj populaciji.

ZDRAVSTVENI problemi koji do pre samo jedne decenije nisu mogli da se povežu sa dečjim uzrastom, postali su učestala pojava koja se otkriva na redovnim sistematskim pregledima školaraca. U gotovo svakom odeljenju bar jedno dete boluje od gojaznosti, hipertenzije, dijabetesa tipa 2, psihoza ili autizma, dok su pre 15 godina ove bolesti kod dece bile retkost.

Doktorka Divna Vidović, pedijatar Doma zdravlja „Zvezdara“, sa dvadesetogodišnjim iskustvom, kaže da postoji više faktora zbog kojih su ova oboljenja sve češća.

– Nezdravi stil života odraslih se prenosi na decu. Loša ishrana, predugo sedenje, veliki zahtevi odraslih, nedostatak najobičnije igre loptom i razonode, dovode do toga da razvoj dece krene u pogrešnom smeru. Kada tome dodamo preterano korišćenje novih tehnologija i nedostatak vremena provedenog sa roditeljima, jasno je zbog čega, osim fizičkih, nastaju i psihički problemi kod dece od najranijeg uzrasta – kaže dr Vidović, u intervjuu za „Novosti“.

* Na sistematskim pregledima pred školu ranije su se otkrivali ravni tabani, kriva kičma i poblemi sa vidom. Kakva je situacija danas?

– Fizijatrijski problemi, poput krive kičme i ravnih stopala, izraženi su isto kao pre 10 ili 15 godina. Onda je važilo mišljenje da je potrebno da dete ima cipelicu koja čvrsto drži stopalo, čim stane na noge, kako bi se izbegli ravni tabani. To nije dalo odgovarajuće rezultate, zbog čega je sada preporuka da dete što više hoda boso. Što se tiče oftalmoloških problema, ni tu nema promena. U ranom uzrastu, problemi sa vidom su najčešće nasledni, dok se stečeni problemi pojavljuju malo kasnije.

PSIHOZE I DEPRESIJA* Prema nekim podacima sve je više psihijatijskih oboljenja kod dece? – Ima mnogo psihijatrijskih oboljenja u školskom uzrastu. To su psihoze koje su ranije bile retke. Sada u generaciji ima više od 10, 15 dece sa ovim problemom kojima je potrebna terapija, dok je ranije to bilo jedno dete. To se pre svega odnosi na depresiju, gde i nasledan faktor igra veliku ulogu. Zbog toga stalno upozoravamo da sa decom treba provoditi više vremena, razgovarati i reagovati odmah ako primetimo bilo kakvu promenu u ponašanju.

* Sve je prisutniji problem gojaznosti kod dece?

– Poslednjih godina čest je slučaj da u samo jednom odeljenju imate troje ili četvoro gojazne dece. Toga ranije nije bilo, bar ne u toj meri. U predškolskom uzrastu je problem manje zastupljen, ali naglo se povećava kada dete krene u školu. Pekare su na svakom ćošku, roditelji su sve popustljiviji i puštaju decu da jedu ono što hoće, koliko god to bilo nezdravo. Kažu, važno im je da je dete sito. Ako tome dodamo činjenicu da se dete slabo fizički kreće, dolazimo do problema gojaznosti.

* Neke od posledica su dijabetes tipa 1 i hipertenzija, koja je ranije bila nespojiva sa dečjim uzrastom?

– Dijabetes tipa 1 i hipertenzija nastaju kao posledica više udruženih faktora. To su loše životne navike, genetika i stres. Od dece se zahteva sve više, i nije dovoljno da, kao ranije, budu dobri đaci. Pohađaju niz aktivnosti od najranijeg uzrasta i, baš kao odrasli, sve su nezadovoljnija, žele sve više. 

To je čest okidač za dijabetes tipa 1, hipertenziju i kardivaskularne probleme. Zbog toga se ozbiljno shvata kada dete, recimo, ima bol u grudima, jer to može da ukaže na neko oboljenje. Ranije je to uglavnom bio simptom upale mišića i manjih problema u zidu grudnog koša.

* Koliko su česti hormonski poremećaji?

– Prema podacima iz prakse, svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima Hašimotov tireoiditis, odnosno autoimuno oboljenje štitne žlezde. U predškolskom uzrastu, na nivou jedne generacije, to je tri ili četiri deteta. Kao i kod svih autoimunih bolesti, uzrok nije poznat, ali se pretostavlja da je stres jedan od bitnih faktora.

* Koji zdravstveni problem kod dece predškolskog uzrasta je najalarmantniji?

– Definitivno poremećaji govora i ponašanja. To je uzročno-posledično, jer ako dete ima problem sa govorom, znači da će kasnije imati problem u igri sa drugom decom, učestvovanjem u porodičnim i školskim aktivnostima. Među decom sa kojom radim, sigurno njih 70 odsto govori nepravilno i ima rečnik veoma oskudan za svoj uzrast. Pet odsto njih ima ozbiljan problem, što znači da uopšte ne govore. Ponekad je u pitanju razvojna disfazija, ali sve češće se susrećemo i sa autizmom.

* Koliko je on čest?

– O infantilnom autizmu se mnogo priča. Bolest raste uzlaznom putanjom u poslednjih sedam-osam godina, dok se njen tačan uzrok još ne zna. Od ukupno osam pedijatara u našem domu zdravlja, pre 15 godina jedan je imao dete sa autizmom. Sada svako od nas ima po dva ili tri deteta koje ima dijagnozu infantilnog autizma u predškolskom uzrastu.

* Sigurno postoje i neki zdravstveni problemi kod dece koji su danas manje učestali nego ranije?

– U razgovoru sa kolegama, zaključili smo da je ranije bilo mnogo više dece obolele od cerebralne paralize. Već sedam-osam godina to nije slučaj. Bolja kontrola trudnica i napredak u toj oblasti omogućili su da obolelih bude manje. Manje je i ozbiljnih deformiteta kičme, zato što se danas brže reaguje kada se primeti problem. Ranije se otkrivaju i srčane mane, a gojaznost se bolje reguliše. Stomatološka zaštita je bolja i pregledi su redovniji nego ranije.

ALERGIJE NA MLEKO

* Koliko su alergije na određene namirnice češće kod dece?

– Alergije na kravlje mleko kod dece su u velikom porastu. Trudimo se da nijednom detetu ne isključimo mleko, ako se alergija ne potvrdi uz pomoć specifičnih istraživanja i antitela na proteine kravljeg mleka. Poslednje tri, četiri godine ogroman je porast na nutritivne i inhalatorne alergene, a uzroci su mnogobrojni.

Izvor:novosti.rs/A. Vasić

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/