OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Данас Свети Симеон Мироточиви

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име прие него што се замонашио било Стефан Немања.

Оснивач српске српске владарске лозе – династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве.

Српски народ га поштује јер је – како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита – физички и духовни корен српског народа.

Године 1196, четири лета прие упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори.

Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.

Сава је његове мошти пренио 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.

Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

Чувар државе, вере и језика

Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише најстарији и највреднији језички споменик – Мирослављево јеванђеље.

Како га Срби славе

Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе – славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.

Народне приче и обичаји

На данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити.

Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.

Izvor:rtrs.tv

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Vremenska prognoza za subotu – 30. maj

Oglasna Tabla

Jedna od najvećih srpskih sredonjovekovnih svetinja nalazi se u samom centru Arilja: Plavi anđeo pleni lepotom od 13. veka

Oglasna Tabla

JКP Treći septembar bogatije za tri kamiona, dar beogradske Gradske čistoće

Oglasna Tabla

Protestuju vlasnici turističkih čamaca na Uvcu

Oglasna Tabla

Izvo’lte, Srbi! Grci nama neće tražiti potvrdu na ulasku u zemlju

Oglasna Tabla

Đačke ekskurzije moguće su od 1. juna

Oglasna Tabla

Stamatović: Zakon o poreklu imovine ključan za borbu protiv kriminala i korupcije

Oglasna Tabla

Pokloni za mališane u školi za gluvoneme „Miodrag Matić“

Oglasna Tabla

Đoković primio nagradu za izuzetan doprinos promociji Srbije u svetu

Oglasna Tabla