Православни хришћани обележавају данас Михољске задушнице и, према традицији, обићи ће гробове, прислужити свеће и у храмовима дати помен својим преминулима.
Верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.
Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова:
„Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих!“
Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или летње, пролећне – у седмици пре почетка великог поста и Митровске или зимске.
На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника.
На гробовима се прислужују свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
На гробље би ваљало однети вино и жито, а потом упалити свеће за покојнике.
Ако није могуће отићи до гробова покојника, њима се служи помен у цркви.
Према веровањима, свеће које упалите за покојнике су симбол Христове светлости којом обасјава душе покојника.
Обичаји у неким крајевима Србије налажу и да се гробови ближњих полију вином и окаде тамјаном.
