Данас Српска православна црква обележава дан Свете Петке Параскеве Римљанке, па иако није „црвено слово“, у Србији се овај празник веома поштује. Такође, мора се знати да ово није Света Петка, која се слави 27. октобра, што се често у народу помеша.
Даном Свете Петке завршава се „циклус женских празника“ у које спадају и Огњена и Блага Марија.
Празник Свете Петке Параскеве Римљанке, како се у народу најчешће назива, спада у непокретне и сваке године слави се 8. августа по грегоријанском или 26. јула по јулијанском календару.
Света Петка рођена је у Риму у хришћанској породици. После смрти родитеља се замонашила, али је пре одласка у манастир сво наслеђено имање поделила сиротињи. Проповедавши, у то време (II век наше ере), још забрањену Христову веру, потказали су је цару Антонину Пију и довели пред њега, али она га је излечила од дуге болести после чега је и сам прихватио хришћанство.
Због проповедања хришћанства затварана је и мучена, а на крају и погубљена мачем у првој половини другог века. Њене мошти чувају се у Цариграду. На фрескама и иконама представљена је у монашкој одећи са крстом, као симболом страдања, у једној руци и гранчицом мирте у другој руци.
На Трнову Петку, која је женски празник, жене не би требало да месе, кувају, перу веш, износе пепео или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке. Према народном веровању на празник Свете Петке не ради се, да током године не би трнуле руке. Младе девојке, верује се, треба да беру цвеће и њиме ките куће како би у домовима владала слога и мир. Девојчицама се облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Молитва Светој Петки Параскеви
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божја као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.
