СПЦ и њени православни верници данас славе дан другог српског архиепископа, Светог Арсенија Сремца.
Свети Арсеније Сремац био је најбољи ученик Светог Саве, монах о чијем се духовном развоју оснивач аутокефалне српске цркве нарочито бринуо. Баш њега, Свети Сава изабрао је за свог наследника, и тако је игуман манастира Жиче, Арсеније Сремац, 1233. постао други српски архиепископ.
У Сремским Карловцима се налази чувена Карловачка богословија која носи његово име, односно чији је он небески заштитник. У Карловцима се чувају и честице моштију Светог Арсенија Сремца, у Саборној цркви светог Николе. Највећи део, међутим, данас се налази у манастиру Ждребаоник у Црној Гори и представља једну од великих светиња Митрополије црногорско-приморске.
Од када је Свети Арсеније 1266. сахрањен у својој задужбини, Цркви светих Апостола у Пећи, његове мошти много пута су пред војскама и разним другим опасностима измештане из манастира у манастир, а од 1920. године су у Ждребаонику.
Занимљиво је да су мошти овог српског светитеља стигле и до Манџурије.
Свети архијерејски Синод СПЦ и патријарх Варнава удовољили су 1933. године молби руског архиепископа Нестора да део моштију Светог Арсенија однесе у Харбин, у капелу Дома милосрђа.
Највећи део моштију Светог Арсенија Сремца данас се налази у манастиру Ждребаоник у Црној Гори и представља једну од великих светиња Митрополије црногорско-приморске. Свети архијерејски Синод СПЦ и патријарх Варнава удовољили су 1933. молби руског архиепископа Нестора да део моштију Светог Арсенија однесе у Манџурију, у град Харбин, односно капелу Дома милосрђа. Његов култ у Русији био је распрострањенији него култ Светог Саве.
Осим у Карловцима, 10. новембра овај дан се посебно свечано обележава и у Пећкој патријаршији, која тог дана обележава своју славу и свеца који је седиште српске цркве преместио у Пећ.
Седиште Светог Саве, манастир из којег је и сам Арсеније потекао, Жича, била је исувише „истурена“ и изложена нападима непријатељских војски, због чега 1253. године други српски архиепископ одлучује да седиште цркве буде у Пећи, где подиже Цркву светих Апостола. У његовом житију као важан догађај бележи се још и труд да заједно са краљем Владиславом пренесе мошти Светог Саве из бугарског Трнова у Србију.
Као и његов претходник Свети Сава, повукао се са архиепископског трона. Арсеније Сремац био је принуђен да то учини 1263. због болести (парализе). Три године касније умро је у жичком метоху Црнча, на Лиму. Његов култ у Русији је био распрострањенији него култ Светог Саве, али је у Србији други српски архиепископ остао у сенци свог претходника.
Занимљиво је да ниједна црква у нашој земљи није посвећена овом светитељу. Арсенију Сремцу посвећена је капела у карловачкој богословији и црква у канадском граду Витбију. И највиши орден Епархије сремске носи име овог свеца.
Телеграф
