OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Данас се славе Свети цар Константин и царица Јелена

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог цара Константина и царицу Јелену, а овај празник прате бројни обичаји, али и важно историјско знамење.

Верује се да данас ваља отићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Углавном се изговара тропар посвећен Константину:

„Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоће спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче“.

Постоји и веровање да ћете очистити тело од болести ако се три пута умијете светом водицом. Такође, ово је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена у Срба.

Овај празник се као градска слава прославља у Нишу, граду где је и рођен цар Константин, утемељивач хришћанства. Као еснафску славу обележавају га кујунџије и железничари.

Култ цара Константина и царице Јелена посбено се негује код Грка и Румуна, па се каже да је код њих Константин као код нас Свети Сава.

Овим светитељима посвећен је велики број храмова у Србији, а само неке од њих су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Лјубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста…

А ево и зашто су ови светитељи толико важни за хришћански свет и чиме су нас задужили.

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе.

Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену.

Оде она на поклоњењеХристовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних.

Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота.

Нјегово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година, Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.

zena.blic.rs/С.М.П./foto:wikipedia

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Odluka Kriznog štaba: Vraćamo meru koju smo imali tokom vanrednog stanja

Oglasna Tabla

Saopštenje OO SNS Čajetina

Oglasna Tabla

Prednosti Zlatibora – visok nivo bezbednosti i do 50 odsto niže cene smeštaja

Oglasna Tabla

Rusija odobrila lek Koronavir za lečenje od Covid-19

Oglasna Tabla

U užičkoj bolnici ubrzano se popunjavaju kapaciteti za sumnjive na korona virus

Oglasna Tabla

Tiodorović: Kraj drugog pika korone posle vikenda

Oglasna Tabla

Zlatar i dalje među najtraženijim destinacijama

Oglasna Tabla

Upis u srednje škole putem interneta

Oglasna Tabla

Danas do 28 stepeni uz povremenu oblačnost

Oglasna Tabla