Strasna nedelja počinje u ponedeljak posle Cveti, a traje do nedelje kada je Vaskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Cela ta nedelja protiče u znaku pobožnosti, molitve, blagosti i umerenosti, čime se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik.
Današnjim danom, strasnim ponedeljkom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime je otvorio put ka raju. Naziv „strasna”, ova nedelja je dobila, jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.
Od Čistog ponedeljka do Lazareve subote posti se Sveta četrdesetnica, baš kao što je i Isus Hrist postio 40 dana posle svog krštenja. Na nju se nastavlja Velika nedelja posvećena stradanju i smrti Hristovoj, pa se zove i Stradalna, Strašna ali i Strasna sedmica.
Tokom Strasne nedelje važi pravilo strogog posta – u staro vreme i manastirima samo suhojedenje – što znači, jede se hleb i pije voda. Tako strog post uključivao je samo jedan obrok dnevno, a za Veliki petak običaj je da se ne jede ništa. Suhojedenje može da uključi i sirovu hranu, a opšte pravilo posta za sve vernike glasi da se se ove sedmice jede „na vodi“, osim na Veliki četvrtak kada je razrešenje na ulje i vino, u znak uspomene na Tajnu večeru
Za Veliki petak pravilo je da se ne jede ništa do iznošenja plaštanice, do 15 časova, a posle toga se jede lak obrok spremljen „na vodi“.
Veliki petak je jedini dan u godini kad ne zvone zvona, a na ovaj dan farbaju se i vaskršnja jaja.
Izvor:zlatiborpress.rs
