За вернике православне цркве који поштују стари Јулијански календар данас почиње шестонедељни Божићни пост, који траје до празника Христовог рођења и који по важности долази после Васкршњег или Великог часног поста.
Божићни пост поштују Српска православна црква, Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, док су остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су прихватиле Грегоријански календар, у посту од 15. новембра.
Хришћански пост је уведен по узору на Исуса Христа, који је 40 дана провео у пустињи у посту и молитви и, према Старом завету, дао заповест Јеврејима да посте, јер ће и „његови ученици постити“.
Према речима српског патријарха Павла објављеним у његовој књизи „Молитве и молбе“, „пост је и данас неопходан“ јер се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника.
Телесни пост је уздржавање од мрсне хране али, како каже патријарх Павле, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин „да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том месту посади оно што је добро“.
„Поорати земљу а не посејати значи телесни пост без духовног. А не поорати земљу па посејати семе то је само пост духовни, неприпремљен телесно“, објаснио је патријарх у својим духовним поукама.
Трајање Божићног поста објашњава се такође четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус.
Пост је стога звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.
Каноном православне цркве предвиђена су четири поста годишње, а најдужи је Велики или Часни пост пред празник Васкрсења.
Петровски и Госпојински пост верници поштују пред Петровдан и Велику Госпојину.
