ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА ПРАВОСЛАВЉЕ СРБИЈА

Данас је Велики четвртак, дан праштања

Српска православна црква и верници, али и све православне цркве које поштују Јулијански календар данас обележавају Велики четвртак у знак сећања на Тајну вечеру, последњи обед Исуса Христа.

На овај дан у храмовима се служи литургија Светог Василија Великог. Ова литургија служи се десет пута годишње, на све велике православне празнике.

На Велики четвртак је установљена и Света тајна причешћа, због чега се верује да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте бити опроштени греси.

Народна веровања и обичаји

За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји.

У манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа. Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Весеља нема већ само окупљање. Код неких православних народа тог дана се боје ускршња јаја, док се у Русији на Велики четвртак меси ускршњи слатки колач.

Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања лубенице. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко.

На овај дан, жене одлазе на реку где пале свеће, које причвршћују на малим даскама, и пуштају их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.

Христова Тајна вечера

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“. Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха“.

Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола. Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, „постили на води“ најмање пет последњих дана.

На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором – телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода. Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.

Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.

Код Руса се на Велики четвртак умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич. Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. То се ове године чини у Москви.

Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја.

Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак. Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.

Извор:ЕПК/Википедиа

 

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Распуст у Србији – четири различита датума почетка летњег одмора за четири категорије ђака

Временска прогноза за суботу – 25. мај

У мале пројекте грађана уложено више од 70 милиона динара

Млади кромпир из рерне: Направите га уз прелив који ће одушевити укућане (ВИДЕО)

Отворен трећи „Bazzum“ џез фестивал

Објављене нове цене горива које ће важити до 31. маја

Бесплатни превентивни прегледи у Дому здравља у Чајетини

Данас су Свети Ћирило и Методије

Представљена збирка песама ‘’Кошмари Кошара’’ посвећенa пакленим данима Битке на Кошарама (ВИДЕО)